Izvor: Politika, 25.Mar.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar na fabričkom „koloseku“
Bivši „fabrikanti“ pokrenuli inicijativu za oporavak kraljevačke Fabrike vagona, ali su njihove ideje naišle na osporavanje i oštro negodovanje grupe sadašnjih radnika
Kraljevo – Oštrom polemikom i optužbama za sadašnje stanje u Fabrici vagona okončala se jučerašnja konferencija za medije, a tema je bila baš to – budućnost posrnulog giganta mašinogradnje. Sukobila su se, reklo bi se, dva sveta: fabrički veterani i mlađi, sada zaposleni radnici. Prvi u sastavu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislav Simović, nekadašnji savezni ministar za privredu i bivši direktor Fabrike vagona, a predsednik Nadzornog odbora, Jovan Spasojević, nekada direktor fabričke „Alatnice“, Vladica Milosavljević, bivši tehnički direktor u fabrici, zatim ranije dugogodišnji radnici u ovom kolektivu Mile Nedeljković, Tomo Otašević, Slobodan Mišulić... Među njima je bio i Zoran Minović, aktuelni direktor Fabrike vagona.
Ali, na konferenciju je pristigla i grupa zaposlenih, predvođenih sindikalistom Momčilom Vilotijevićem i predsednikom radne grupe za tehnološke viškove Negosavom Vojinovićem.
Ideja za ovo okupljanje potekla je od pomenute grupe bivših „fabrikanata“, koji su sada uglavnom penzioneri. Ali, pomalo paradoksalno, oni su ovaj susret sa novinarima udesili posredstvom udruženja preduzetnika „Novi horizonti“, pa su javnosti želeli da predstave svoju viziju oporavka fabrike. I, prilično emotivno govorili o davnim dobrim vremenima, naglasivši da je novi početak moguć, pogotovo što srpskim železnicama treba ovakav pogon zbog potrebe za novim a i popravkom postojećih vagona. Tu se govorilo o mogućnosti pribavljanja posla za rekonstrukciju hiljada vagona naše železnice, o obnovi ugovora i proizvodnji 25 novih za prevoz lima posebno iz smederevske železare, o dovršetku novog fabričkog proizvoda 32-osovinskog vagona za prevoz tereta... Potom je o šansama za novu privatizaciju govorio Zoran Minović, sadašnji direktor i ponovio, navodnu, zainteresovanost dva potencijalna strateška partnera – nemačke i turske firme.
No, čulo se da bi fabrika pre eventualne privatizacije morala da stekne bolju tržišnu poziciju, a to je znači da se realizuju ideje pomenutih bivših stručnjaka. Oni su tome dodali da je njihova namera, kako su objasnili, čista i lokalpatriotska i da za eventualno angažovanje ne traže novčanu naknadu. Samo to sprovođenje ima jednu prepreku koja, rekli bismo, i nije novina. Naime, za početak su neophodna pozamašna novčana sredstva, a adresa „kase“ je poznata, ranije više puta pominjana, reč je o pomoći države.
Istina, posumnjalo se i u to ko će ovo da realizuje, jer su ovu firmu odavno napustili najstručniji i najsposobniji, a za odlazak uz eventualni novi socijalni program prijavilo se od 730 čak 435 sada zaposlenih radnika...– Šta vi pričate, ovo je bruka. Živite u osamdesetim godinama i ne zanima vas kako je nama u ovom surovom liberalizmu, u situaciji kada smo nebrojano puta obmanjivani od direktora. Nisu nam isplaćene plate, nemamo za struju, hleb... A, vama neko sad treba da poveri oko 40 miliona evra. Toliko Fabrici vagona treba za otplatu dugova. Ćutite i šetajte parkovima – odgovorio je „bivšima“ Momčilo Vilotijević, predsednik fabričkog ogranka Industrijskog sindikata.
Burna polemika se nastavila, pa za pitanja novinara više nije bilo ni vremena.
M. Dugalić
objavljeno: 26.03.2015.
