Izvor: RTS, 15.Nov.2010, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud o žalbama neizabranih sudija
Ustavni sud Srbije počeo raspravu o žalbama neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da bi Ustavni sud trebalo da poništi sve odluke, i Visokom savetu sudstva da jasne smernice za sprovođenje tog postupka.
U Ustavnom sudu Srbije počele su rasprave u postupcima po žalbama neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Boljević izjavila je da bi Ustavni sud Srbije trebalo da poništi sve odluke i da VSS da jasne smernice i strategiju kako da sprovede taj postupak.
"Iskreno se nadam da će Ustvni sud imati u vidu da je njegova osnovna dužnost da odlučuje o povredama prava i postupka i ako se bude time rukovodio, trebalo bi sve te odluke da poništi i Visokom savetu sudstva da jasne smernice kako bi postupak trebalo da se sprovede", navela je Boljevićeva.
Prema njenim rečima, stručna javnost i Evropska komisija ukazali su da Ustavni sud ne može donositi odluku u meritumu, jer je Visoki savet sudstva propustio da utvrdi unapred kriterijume za izbor sudija.
"To je kao da je Ustavni sud zviznuo u zviždaljku i označio početak utakmice, a vi ne znate u koji gol treba da pucate", rekla je Boljevićeva.
Više od 800 sudija žalilo se na odluke Visokog saveta sudstva, jer nisu sadržale pojedinačno obrazloženje o tome zašto svako od sudija ne ispunjava kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
Rasprava se vodi o žalbama Ljiljane Radivojević iz Kruševca, Raduna Bubanje iz Beograda, Zorice Stojadinović iz Požarevca, Radomira Lazarevića iz Beograda, Vesne Ilić iz Kragujevca i Dragoljuba Mladenovića iz Vranja.
Ljiljana Radivojević kaže da joj je rečeno da nije stručna i ospobljena za posao kojim se bavi 38 godina. Ona, međutim, smatra da nisu svi radili u istim uslovima i da je i to trebalo uzeti u obzir.
"Suđenja nisu mogla da se drže jer nema daktilografa, to nije bilo mesec ili dva, to je trajalo godinama, dovedu nekog s biroa ko ne zna program, pa sam ja ostajala i nedeljom i to su glavni razlozi zbog kojih sam ja ulozila žalbu i koji nisu uzeti u obzir", kaže Ljiljana Radivojević.
U Visokom savetu sudstva kažu da su radili po zakonu i da su pri reizboru sudija primenjivani princip jednakosti i ravnopravnosti.
"VSS će nezavisno od odluka Ustavnog suda voditi računa u slučaju da postoji sumnja da VSS nije imao dovoljno argumenata za neku svoju odluku, a na osnovu sugestija USS ili Evropske komisije, mi ćemo po tim sugestijama postupiti", kaže Boško Ristić iz Visokog saveta sudstva.
Pred Ustavnim sudom je dugotrajan posao, jer dnevno, u proseku, može da razmotri samo pet žalbi. Ipak, poručuju da će kolege dobiti odgovor u razumnom roku i da političkih pritisaka nema.
"Mi ćemo paralelno raditi na ustavnim žalbama, normativnoj kontroli i žalbama neizabranih sudija, ne možemo pružati selektivnu zaštitu, bez obzira što bi prilike zahtevale da neka pitanja budu prioritetnija", kaže predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić.
Ustavni sud je već doneo odluku u slučaju sudije Zorana Saveljića i naložio Visokom savetu sudstva da ponovo odlučuje o njemu i da o tome dostavi individualno obrazloženje. Nakon slučaja Saveljić, Visoki savet sudstva dostavio je Ustavnom sudu 330 obrazloženja za sudije koje nisu izabrane i pred Savetom je, još toliko posla.
Naredne rasprave u postupcima po žalbama neizabranih sudija zakazane su za 17, 24. i 26. novembar, a na dnevnom redu će se naći po pet žalbi za koje je planirano okvirno po sat vremena rasprave.
U skladu sa članom 100. Zakona o Ustavnom sudu, rasprave o ustavnim žalbama oko 800 sudija su javne, a pored predstavnika Vrhovnog saveta sudstva i podnosilaca žalbe, njima mogu da prisustvuju predstavnici stručne javnosti i akreditovani novinari.
