Izvor: S media, 21.Sep.2010, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studiranje iz fotelje
Sve više studenata širom sveta, umesto klasičnih predavanja i praćenja nastave u amfiteatrima, odlučuje se za studiranje preko Interneta. Ovaj vid nastave u svetu već funkcionišu na mnogim univerzitetima, ali je kod nas još uvek novina.
Model učenja na daljinu studentima omogućava pristup nastavnim materijalima gde god da se nalaze, a potreban im je samo računar i Internet konekcija.
Diplome stečene učenjem na daljinu izjednačene >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su sa tradicionalnim diplomama. Ovo je omogućeno Zakonom o visokom obrazovanju koji je stupio na snagu 2005. godine, posle čega su mnogi fakulteti uveli programe e-učenja. Novim Zakonom je predviđena i posebna akreditacija fakulteta za obavljanje ovog vida nastave.
Svako drugo domaćinstvo u Srbiji ima računar, ali samo 39 odsto poseduje internet priključak.
Više od 1.700.000 građana koristi Internet svakog dana, što je za 250.000 više nego prošle godine, pokazalo je najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u našoj zemlji. Internet u Srbiji najviše koriste studenti i to čak 95,1 odsto od ukupnog broja korisnika. Međutim u svrhu učenja tek svaki četvrti stanovnik Srbije pali internet, a najmanji je procenat onih koji na taj način preuzimaju softver.
Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorije, a u Beogradu je ubedljivo najveći broj onih koji ga imaju (60,1 odsto), sledi Vojvodina (52,9) i Centralna Srbija (44,4).
Fakultet informacionih tehnologija je prvi u Srbiji dobio dozvolu za rad od Ministarstva prosvete, koja uključuje i izvođenje nastave na daljinu tj. preko Interneta.
- U početku je to ljudima zvučalo neverovatno, ali nije bilo teško uveriti ih da je to sasvim uobičajeni način studiranja u svetu. Tako da sada pred početak šeste školske godine to više nije tabu tema. To je idealan način da ljudi usklade svoje poslovne ili porodične obaveze i studiranje. Od kuće prate predavanja, rade predispitne aktivnosti, vežbe i projektne zadatke. Preko mejla, foruma fakulteta ili skajpa imaju komunikaciju sa profesorima i asistentima, a po potrebi mogu imati i konsulatcije na fakultetu- rekla je za S media portal koordinator za osnovne akademske studije Arijana Katavić.
Ono što razlikuje ovaj sistem studirana kod nas od onih u svetu je to što ispite na kraju semestra morate da polažete na matičnom fakultetu. Na svetskim univerzitetima i sam ispit održava se „onlajn“.
-U svetu milioni studenata studiraju preko interneta i polažu ispite preko interneta. Oni ne moraju da dođu na fakultet da bi polagali ispit nego to rade od svoje kuće. Za to su neophodni specijalni tehnički uslovi. Mi takođe ispunjavamo te uslove i vrlo rado bi to mogli da organizujemo, ali naš zakon to ne dozvoljava. I dalje se poštuje onaj tradicionalni način po kome studenti treba da polažu svoje ispite u učionici pred svojim profesorima i asistentima. I mi naravno ne možemo da idemo protiv zakona-objasnila je Katavić.
Da bi jedan fakultet uveo ovaj princip studiranja mora da pored zakonskih ispoštuje i sve tehničke uslove. Sistem nije jeftin, a zahteva i 24 časovno održavanje od strane stručnog osoblja.
Zakon predviđa ograničenje u pogledu broja upisanih studenata za ovaj vid studiranja. Akreditaciona komisija kontroliše da broj novo-upisanih „internet studenata“ ne pređe 30 procenata u odnosu na tradicionalne brucoše.
Državni fakulteti takođe mogu sprovoditi ovaj program studiranja tako de je i Ekonomski fakultet u Beogradu s početka imao ovu opciju.
-Ekonomski fakultet u Beogradu već dve godine nije akreditovao program Studiranje na daljinu i ne upisuje nove studente na te studije-rekao je za S media portal profesor dr Branislav Boričić, rukovodioc “nastave na daljinu”
Ovaj fakultet je svoju prvu generaciju studena na daljinu, upisao školske 2003/2004. godine. Prvih par godina upisivali su po 300 brucoša. Međutim, po odluci fakulteta studenti koji su stekli uslov za upis naredne godine dobili su mogućnost da se prebace na redovne studije što su mnogi i iskoristili.
Veliki broj studenata zbog zaposlenja ili porodičnih obaveza nemaju vremena za redovno studiranje koje u okviru Bolonjskog procesa propisuje kontinuirane nastavne aktivnosti. Zato su informacione tehnologije iskorišćene da se popuni ova praznina.
-Internet studije imaju veliku prednost, možda to još mnogi ne shvataju, ali uskoro će doći vreme kada će to postati neophodnost. Živimo u jako brzo vreme gde imamo sve više obaveza i poslovnih i privatnih i nismo u mogućnosti da stignemo na sva mesta na koja trebamo-rekla je Katavić.
Zašto najčešće koristimo internet:
slanje, primanje i-mejlova - 75%
preuzimanje igrica, slika, filmova, muzike - 55%
traženje informacija o robi i uslugama - 50%
čet, novinske grupe i forumi - 45%
čitanje ili preuzimanje novina - 40%
telefoniranje preko neta - 35%
postavljanje sopstvenog sadržaja - 25%
traženje informacija u svrhu učenja - 20%
preuzimanje softvera - 15%
Ipak cene školarina se ne razlikuju mnogo u odnosu na tradicionalne studije, ali je u cenu uključena i sva literatura. Pored toga, ovaj vid studiranja ekonomičniji je jer ne povlači sa sobom mnoge propratne troškove kao tradicionalno. Internet student ne mora da napušta mesto stanovanja niti ima dodatne troškove života.
Studije u SAD i Velikoj Britaniji
Amerikanci se sve češće odlučuju za takozvano onlajn obrazovanje ili studiranje preko Interneta.
Onlajn studiranje je zabeležilo porast od 13 procenata u SAD u odnosu na prošlu godinu, a čak 20 odsto u odnosu na nekoliko proteklih godina.
Onlajn obrazovanje, ističu rezultati studije Sekretarijata za obrazovanje SAD, bolje je prihvaćeno nego "živa" predavanja u učionici. Lideri u onlajn obrazovanju su Univerzitet Finiks, deo grupe Aplo koji ima 420.700 onlajn studenata i Kaplan gde četvorogodišnje školovanje košta oko 65.000 dolara, dok na bilo kom drugom privatnom fakultetu student za isti program mora da izdvoji više od 150.000 dolara. Oko 4.500 američkih fakulteta ima onlajn programe.
Takođe i u Britaniji postoji veliki izbor programa za studente koji žele steći diplomu putem Interneta.
The Open University iz Velike Britanije nudi i osnovne i postdiplomske studije iz različitih područja u čak 54 smera. Tu možete naći studije ekonomije, prava, informatike, matematike, kriminalistike, medicine, biologije, religijskih studija, evropskih studija.
U eri visoke tehnologije, gde većina urbane populacije uveliko koristi globalnu komunikaciju, sasvim je logičan prelazak na elektronsku ili onlajn distribuciju informacija, pa zašto ne i znanja. Pogotovo kada se uzme u obzir da je diploma stečena preko Interneta izjednačena sa diplomom stečenom na tradicionalnoj nastavi i u pogledu stečenog znanja i u pogledu zvanja.
Maja Vidović
