Izvor: B92, 01.Nov.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studiraju da bi čekali na birou
Beograd -- Hiperprodukcija menadžera, lekara i onih koji se školuju kako bi radili u državnim ustanovama jedan je od uzroka velike nezaposlenosti mladih u Srbiji.
U traganju za radnim mestom, mnogi se uzdaju u lične i profesionalne veze, a neki i u usluge ovlašćenih privatnih agencija.
Posao u proseku traže gotovo dve godine, a oni sa fakultetskom diplomom dvostruko kraće, tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Najsporije dolaze do posla inženjeri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rudarstva, tekstila, poljoprivrede, pa čak i mašinstva. Osim toga, već godinama imamo višak lekara opšte prakse. Nije lako ni diplomcima društvenih nauka, pre svega pravnicima, profesorima sociologije, pedagogije, psihologije, kao ni filolozima ili menadžerima.
"S obzirom na to da imamo samo šest odsto stanovnika sa fakultetskom diplomom, država bi morala mnogo bolje se brine o njima i da preuzme odgovornost za probleme koje imaju. Imamo hiperprodukciju menadžera, lekara i ljudi koji se školuju kako bi radili u školama ili drugim državnim ustanovama u kojima uvek postoji višak zaposlenih. I fakulteti su državne institucije, pa bi trebalo ozbiljno da se razmotri kakav kadar proizvode. Ponuda tržišta rada je jako loša, pa možemo reći da posla gotovo da nema”, kaže Jadranka Dimov, stručnjak za zapošljavanje i profesionalnu orijentaciju.
Kada prođe jedna godina bezuspešnog traganja za radnim mestom mladi polako postaju depresivni, neretko dolazi do psihosomatskih poremećaja i bolesti. Pitaju se zašto su godinama učili i polako prestaju da unapređuju svoja znanja. Snižavaju kriterijume za odabir posla, postaju egzistencijalno ugroženi i bitno im je da rade bilo šta. Mnogi od njih se okreću sivoj ekonomiji.
"Kada jednom „otplove” iz struke veoma se teško vraćaju. Na tržište rada stižu nove generacije diplomaca čije je znanje svežije”, upozorava Dimova.
Nezaposlenost je, ističe Dimova, posledica lošeg obrazovnog sistema jer srednje stručne škole nikako nisu usklađene sa potrebama tržišta rada. Reforma stručnih škola pokrenuta je pre desetak godina, ali ubrzo je stala. Srednjoškolci veoma retko rade u struci, a s obzirom na strukturu zanimanja u srednjim stručnim školama broj nezaposlenih može samo da raste.
"Roditelji, a pogotovo deca nisu informisani o potrebama tržišta rada. Već nekoliko decenija đaci uče za prevaziđene i suficitarne poslove, a tome jednom mora doći kraj”, kaže ona.
Sa fakultetskom diplomom 22.000 nezaposlenih
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, posao trenutno traži više od 200.000 mladih koji imaju između 15 i 30 godina, što čini skoro trećinu od ukupnog broja nezaposlenih (27,2 odsto).
Gotovo 22.000 njih ima diplomu fakulteta, 158 ima magistarsku titulu, a troje doktorsku. Posao traži i armija od 122.000 mladih sa diplomom srednje škole i 43 hiljade onih sa završenom osnovnom školom ili bez kvalifikacija. Ovaj broj je sigurno veći, procenjuju stručnjaci, jer se svi mladići i devojke koji traže posao ne prijavljuju na Biro.
