Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studio usred ravnice
Banatsko selo Baranda postalo je meta naših filmadžija, a njegovi meštani statisti
Baranda – Kad smo stigli u Barandu nije bilo nijedne rode. Ni u gnezdu na električnom stubu pored Mesne zajednice, ni iznad baka-Ružine prizemljuše, velike žute kuće s plavom kolskom kapijom koju su junaci „Roda” pretvorili u noćni klub, pa u kupleraj „Vegas”.
Sava Vasić, multicisiplinarni lik, jer je i predsednik MZ, i nastavnik fizičkog i gitarista rokenrol >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << benda koji je davno prašio „Stonse“, „Pink flojd“ i dalmatinske sentiše na igrankama, počinje da trči niz seoski put i viče:
– Sada ću da preplašim jednu!
Iskusne, prevejane rode ne konstatuju baranđanskog Mika Džegera od 62 leta. Pojavile su se tek posle oko sat vremena ispred njegove kuće, na banderi, pozirajući uobraženo i koketno, kao filmske dive.
Oprane „šajbne”, vozimo se dalje kroz Barandu, zadnja pošta banatski Holivud. Serija „Vratiće se rode” postigla je regionalnu popularnost, pa deca iz unutrašnjosti pored Idvora, rodnog sela Mihajla Pupina, i Kovačice, hrama slikarske naive, u svojim programima obilaska ovog dela Srbije obavezno posećuju selo koje su brendirali Ekser, Švaba, Dule Pacov i groteskni lokalni baroni.
– Od kada su filmadžije okupirale Barandu, postali smo turističko mesto, pa niko više ne kaže da je Baranda je pored Opova, nego obrnuto. Kad se snima film, stotine glumaca, tehničara, producenata se razmile po selu, trešti ozvučenje, svetle reflektori, naše žene kuvaju za filmske ekipe, pola nas statira… – smeje se matičarka Miroslava Vitolić.
Jedini kafić, onaj u kome je beogradska ekipa protuva i gubitnika sanjala da će da se obogati, otvara se tek posle 17 časova. Kao i tri minijaturne kafane, ispred kojih je obožavao da sedne Srđan Todorović i s lokalnim džabalebarošima ispija pivo i razmišlja o životu.
Ali, život nije film, pa mladi iz Barande odlaze za Beograd ili Pančevo, a matičarka godišnje sklopi svega desetak brakova. Broj osnovaca je sa oko 200, za nekoliko godina, spao na oko 160. Baranđanskim ulicama plovimo dalje, sve do džinovske makete prekookeanskog parobroda „Florida”, koji na skelama lebdi usred njiva. Tamo su snimljene početne scene nastavka filmskog hita „Montevideo, bog te video”.
Naša „opel vektra” jedva se probija kroz blato. Iz suprotnog pravca dolazi traktor. Mi nemamo kud, traktor usporava i staje. Prema scenariju „Roda”, iz traktora bi trebalo da izađe poligamista Raka i izgovori čuvenu repliku: „Di ste, Beograđani, mamicu vam…”. Ali, penzioner Pera Milovanov je pristojan, pa se smeje stereotipima o Baranđanima koji psuju kao kočijaši.
– Di ste, Beograđani, mi smo fin svet. U seriji su nas malo iskarikirali. Kad psujemo, mi lepo kažemo: „Bem ti kolač, bem ti sveca… – pozdravlja nas dobričina, u blatu do članaka, u felinijevskom pejzažu vojvođanske ravnice. I njemu i Savi mnogo je važnije da se, pored filmadžija, konačno pronađe i investitor koji bi eksploatisao termalne vode i lekovito blato, ono u kome su se davili Ekser i Pacov.
Hoće li Baranda iskoristiti pet minuta filmske slave i imidž seoskog studija, zahvaljujući jednom od glavnih igrača srpske kinematografije Draganu Bjelogrliću, koji je ovde provodio leta, kod dede po majci, pa je i neke od likova serije, poput legendarnog Rake, skicirao na osnovu životne priče.
Selo ima i svoj prekookeanski brod, i svoju Čuburu, grad kulisu od vodootpornih gipsanih ploča, banatsko Potemkinovo selo u kojem su Moša i Tirke potpisali najveći pakt u istoriji srpskog fudbala, koji je 1930. godine odveo jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju do trećeg mesta na svetu.
Ima i svoj bioskop, redizajniran u retrostilu, kako bi dočarao slike iz tog romantičnog vremena, u kome se sada pušta „Montevideo” za decu iz okolnih sela.
Ali, poštujući filmsku dramaturgiju, vratimo se na kadar kada seoski lider Sava juri rode. Zaustavio se zadihan ispred kuće čika Mirka Vejića, koji davno bio legionar, jahao konja u galopu, bacao koplje i ispod oka merkao Đinu Lolobriđidu. I slavna Italijanka je snimala i noćivala u selu.
A zašto je Baranda odavno predgrađe Holivuda, niko nema pojma. Ali, magnetizam je izgleda isuviše jak i Sava na osnovu geoloških nalaza nudi rešenje, idealno za neki budući triler: „Filmadžije nisu lude. U Barandi ima nafte”.
-----------------------------------------------------------
Skaču cene kuća
– U Barandi je prodato kuća k’o ćeten alve, al’ ja sam se preš’o. Pre neku godinu sam prodao kuću za 10.800 evra, a Beograđani mi jesenas, sa ulice, nudili 15.000. Samo, danas se u Barandi kuće više ne prodaju – kaže Cvetko Veljin. U selu udaljenom 35 kilometara od Beograda, sa oko 1.700 stanovnika, 400 kuća i četiri prodavnice, 70 odsto meštana se bavi poljoprivredom.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 17.04.2011
