Izvor: Press, 30.Maj.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studije na rate
Mnogi roditelji će skupe školarine na državnim i privatnim fakultetima za svoju decu morati da plate kreditima sa rokom otplate i do 60 meseci
Upis na fakultet i skupe školarine za mnoge đake i njihove roditelje u Srbiji predstavljaju prepreku koju će rešiti podizanjem kredita. Većina banaka, pokazuje istraživanje Pressa, već je pripremila ponudu namenskih kredita za studiranje, bez učešća i depozita.
Školovanje u Srbiji odavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je postalo skupo za sve akademce koji ne uspeju da se upišu na fakultet o trošku države. Kada se radi o državnim visokoškolskim ustanovama, upisnina je najskuplja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde za jednu školsku godinu treba izdvojiti 240.000 dinara. U Novom Sadu ubedljivo najveću školarinu plaćaće samofinansirajući studenti optometrije na Prirodno-matematičkom fakultetu - čak 218.000 dinara.
Ispod crte - veliki problem
Za indeks popularnog Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu potrebno je izdvojiti 129.000 dinara, a za godinu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja 132.000 dinara. Budući lekari jednu godinu na Medicinskom fakultetu moraju da plate 125.000 dinara, a farmaceuti 136.000.
Beograđanka Dragana Petrović kaže za Press da je kredit jedini način da isfinansira školovanje ćerke, koja planira da upiše medicinu.
- Ako moja ćerka ostane „ispod crte" i ne upadne na budžet, moraću da podignem kredit. Samohrana sam majka, a moja plata prosvetnog radnika nije dovoljna ni za naše mesečne troškove - žali se Petrovićeva.
Roditeljima ide na ruku što su banke spremile raznovrsnu ponudu kada su u pitanju krediti za finansiranje školovanja, a neke od njih odobravaju ove novčane pozajmice bez učešća i depozita.
Banka Inteza ima namenske potrošačke kredite, koji mogu da se koriste za plaćanje svih vrsta školarina!
- Ovi krediti odobravaju se u iznosu od 300 do 7.000 evra, s rokom otplate do 60 meseci i kamatnom stopom od 16 odsto na godišnjem nivou - navode u Intezi.
Hipo banka u svojoj ponudi nema namenske kredite za finansiranje troškova studiranja, ali je za tu potrebu moguće koristiti potrošačke. Iznos finansiranja kod potrošačkih kredita može biti od 500 do 10.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, bez učešća i depozita.
- Period finansiranja je od jedne do pet godina, a krediti se odobravaju u evrima ili dinarima bez učešća i depozita. Nominalna kamatna stopa za potrošačke kredite u evrima iznosi 16,95 odsto, dok za potrošačke kredite u dinarima nominalna kamatna stopa iznosi 22,95 odsto. Kredit se otplaćuje u jednakim mesečnim anuitetima, čija visina ne sme da prelazi 30 odsto neto mesečne zarade - navode u Hipo banci.
I Sosijete ženeral banka nudi studentske potrošačke kredite, dinarske i indeksirane u evrima, sa rokom otplate od 12 do 60 meseci. Za ove kredite takođe nisu potrebni učešće i depozit!
Komercijalna banka takođe u svojoj ponudi ima namenske kredite za školovanje.
Raznovrsna ponuda
- Krediti se odobravaju i klijentima banke, ali i onima koji to nisu. Maksimalan iznos kredita je milion dinara. Kamatna stopa za kredite sa deviznom klauzulom iznosi 15,95 odsto na godišnjem nivou za naše klijente, odnosno 19,95 odsto za one koji to nisu. Za ovu vrstu kredita potrebno je učešće od minimalno 30 odsto. Kamatna stopa za kredite bez devizne klauzule iznosi 21 odsto na godišnjem nivou za naše klijente, odnosno 27 odsto za one koji to nisu. Ova vrsta kredita odobrava se bez obaveznog učešća - kažu u Komercijalnoj banci.
Direktor Sektora za poslove sa stanovništvom u Poštanskoj štedionici Zoran Rosić kaže za Press da i ova banka odobrava kredite za plaćanje školarine.
- Korisnik ovog kredita mora imati tekući račun u našoj banci. Kredit za školarinu odobrava se u visini do 100.000 dinara, po nominalnoj kamatnoj stopi od 27,25 odsto na godišnjem nivou, sa rokom otplate od 12 meseci. Banka ima ugovore o saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka, Visokom školom strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije i Visokom školom strukovnih studija „Beogradska politehnika" - ističe Rosić.
