Izvor: Politika, 26.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentski parlament: Neopravdano povećanje školarina
Ako fakulteti ne dostave realne izveštaje o načinu na koji se koristi novac od školarina, Studentski parlament će pozvati akademce na protest
Studentski parlament tražiće od osam fakulteta u Beogradu Univerziteta koji su povećali cene školarine da obrazlože tu odluku i dostave specifikaciju troškova kako bi se videlo na šta se troši novac koji za školovanje izdvajaju njihovi samofinansirajući studenti, zaključak je jučerašnje sednice Studentskog parlamenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Izveštaj o tome šta studenti dobijaju za novac kojim plaćaju, Studentski parlament tražiće i od Arhitektonskog fakulteta. Visokoobrazovne ustanove za koje studenti smatraju da su drastično povisile cene školarina su Fakultet za veterinarsku medicinu, Filološki, Saobraćajni, Rudarsko-geološki, Fakultet za bezbednost, Pravoslavni bogoslovski, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
– Školarine su povećane od 20 do 60 odsto i nije nam jasan razlog. Zanima nas šta plaćaju samofinansirajući studenti Filološkog fakulteta, na primer, i zašto oni treba da izdvoje gotovo dvostruko više novca za svoje školovanje od kolega sa Fakulteta za fizičku hemiju koji u praktičnoj nastavi koriste dosta materijala – kaže Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta.
Ukoliko ove visokoobrazovne ustanove ne dostave realne izveštaje o načinu na koji se koristi novac od školarina, Petrović ističe da će Studentski parlament biti prinuđen da pozove akademce na protest.
On navodi da je dobar primer Građevinski fakultet koji je čak snizio školarinu za 5.000 dinara, kao i 14 fakulteta koji nisu menjali troškove studiranja za samofinansirajuće studente ili su poštovali odluku rektorata i povisili cene za 10 do 12 odsto, odnosno u iznosu realne inflacione stope.
Darko Mitrović, prodekan za finansije Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja gde je školarina povećana za 12.000 dinara, kaže da je razlog tome rast troškova cena na malo.
– Novac od školarina odlazi na materijalne troškove održavanje zgrade, zakup sportskih terena, održavanje sportske hale, održavanje opreme i svega što je potrebno za nastavu. Svota koju dobijamo od države nije dovoljna da pokrije te troškove, budući da, na primer, samo za grejanje fakultet treba mesečno da izdvoji 900.000 dinara – kaže Mitrović.
Slobodan Gvozdenović, dekan Saobraćajnog fakulteta na kojem je cena studiranja porasla za 30.000 dinara, napominje da školarina na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi nije menjana od 2003. godine, a da je 2001. školarina povećana u najmanjoj mogućoj meri.
– Mi smo jedan od retkih fakulteta koji je prošle godine ispoštovao preporuku Rektorata da ne podižemo cenu školarine. Savet fakulteta složio se da ove godine povećanje bude za 60 odsto, jer smo procenili da smo u zaostatku upravo toliko u odnosu na 2003. godinu. Novac od školarina trošimo isto kao i novac koji nam država uplaćuje za budžetske studente, odnosno na materijalne troškove održavanja zgrade – kaže Gvozdenović.
On objašnjava da država daje više novca za budžetske studente nego što je iznos školarine za samofinansirajuće, pa tako iz državne kase za akademca koji se finansira iz budžeta fakultet dobija u proseku 130.000 dinara, dok samofinasirajući treba da plati 90.000 dinara.
J. Beoković
--------------------------------------------------------------------------
Buduće arhitekte nastavile protest
Niže školarine, povećanje upisne kvote i prelazak na budžetsko studiranje studenata prve godine koji su položili sve ispite u roku, i dalje su zahtevi studenata arhitekture koji su juče ponovo izrečeni u punom amfiteatru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Dokument koji su arhitekte sačinile i nameravaju da upute Ministarstvu prosvete, sada je dopunjen i jednim novim zahtevom. Naime, od nadležnih u Nemanjinoj će se tražiti da se i studentima koji su stekli 180 bodova, odnosno koji su u roku položili ispite iz sve tri godine, omogući da master studije nastave u statusu budžetskih studenata.
Upisne kvote za prelazak na budžet, studenti su ocenili kao „sramno niske”. Oni smatraju da će, ukoliko se nešto ne promeni, doći do smanjenja broja visokoobrazovanih građana u Srbiji, kao i do „odliva mozgova” u inostranstvo gde je studiranje znatno jeftinije.
– Oni će reći da imamo vrhunsku nastavu, a nama vežbe drže demonstratori, a ne asistenti koji se pojavljuju petnaestak minuta pre kraja časa. U sali nema ventilacije, jesu li to vrhunski standardi u nastavi ? – interesovao se jedan od učesnika protesta.
Pored toga, istaknuto je kako studenti i njihovi roditelji imaju velika dodatna finansijska opterećenja koja mesečno dostižu iznos od 200 evra.
– Podrazumeva se da svaki student ima svoj laptop, digitalni fotoaparat, tome treba dodati i materijale i boje koje trošimo za izradu maketa. Svaki mesec sami finansiramo i kupovinu kartona, plastike, folija, fotokopiranje i štampanje radova koji su velikih formata i koji koštaju od 1.000 do 2.000 dinara – kažu studenti arhitekture.
Posle jednosatnog zbora, održan je sastanak sa dekanom fakulteta od koga je zatraženo da podrži zahteve studenata koje nameravaju da upute Ministarstvu prosvete.
Od uprave Arhitektonskog fakulteta se, takođe, očekuje da dostavi i finansijski izveštaj o poslovanju, kao primer transparentnog i demokratskog rukovođenja jedne visokoobrazovne ustanove.
Kako „Politika” saznaje, dekan je pristao da podrži studentske zahteve, uz napomenu da bi zahtev za Ministarstvo prosvete trebao da bude dorađen.
A. Marković
[objavljeno: 27/05/2008.]
