Izvor: RTS, 10.Avg.2015, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentski mostovi prijateljstva
Dok državnici pokušavaju da pomire razlike trusnog Balkana, ne zaostaju ni njihove mlade kolege, možda budući politički lideri. Na seminaru koji je okupio studente političkih nauka, razovaralo se o svetskim temama ali i o tome kako rešiti aktuelna balkanska pitanja.
Postdiplomci međunarodnih odnosa iz Tuzle, Tirane, Zagreba, Beograda okupili su se u prestonici Srbije. Svesni su dešavanja u prošlosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokušavaju da razumeju sadašnjost, ali žele da njihovi odnosi čine budućnost.
"Kada se bavimo nekim temama koje se tiču budućnosti, koji se tiču nas kao jedne male celine unutar jednog ogromnog sveta, onda tek shvatimo koliko smo mali i koliko smo upućeni jedni na druge. Onda i te neke sitne razlike počinju da bivaju manje bitne i shvatamo zapravo da treba međusobno da se pomažemo", kaže Milan Krstić iz Beograda.
Bošnjakinja Alaudinu saglasna je sa kolegom iz Srbije. Prvi put je u Beogradu, a kaže da je glavni grad Srbije mesto gde mogu da se razmene stavovi koji povezuju,a ne razdvajaju.
"Trebalo bi da učimo više jedni o drugima i da prihvatimo da su se bolne stvari desile i da bez obzira koliko se mi njima vraćali, bez obzira koliko mi o njima slušali, da sigurno nećemo imati konkretne benefite od toga. To sprečava nas mlade, koji smo bombardovani tim informacijama, da razmišljamo na drugi način i da naučimo nešto o nekome koje naš neposredni komšija i neko na koga treba da računamo", dodaje Alaudinu Boškailo iz Tuzle.
Boljim odnosima naroda na zapadnom Balkanu nada se i Albanka Laba Brojka.
"Obe zemlje imaju svoje kontradiktornosti ali to ne znači da mi treba da stavljamo prepreke u našim odnosima. Što se tiče naših konflikata u prošlosti, moramo da razgovaramo o njima i da dođemo do nekih zajedničkih rešenja, da vidimo koji su nam zajednički stavovi", ističe Laba Brojka iz Tirane.
Dok su studenti na seminaru Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj učili o gorućim svetskim pitanjima, shvatili su da je Balkan kap u moru.
"Iz perspektive sveta shvatite da je ovaj deo svetske geografije ipak prilično mali. Sami na svoju ruku čak ni mnogo veće zemlje ili regioni ne mogu da izađu na kraj i onda je to neka vrsta iskustva da čoveka pokrene na razmišljanje koliko su veliki problemi u svetu i da zaista moramo da sarađujemo ne bi li uspeli da im se suprotstavimo", objašnjava Vuk Jeremić iz CISRD-a.
Što više susreta mladih, njihova razmena ideja i mišljenja, ali i debatovanja o dešavanju na Zapadnom Balkanu sigurno je korak više da se prevaziđe nasleđe prošlosti.
