Izvor: Politika, 10.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentska podrška deci u domovima
Razgovori o svim važnim životnim stvarima a posebno obrazovanju kako bi se dečaci i devojčice što bolje uklopili u društvo
Motivisani željom da pomognu deci koja odrastaju bez roditelja u beogradskim domovima „Jovan Jovanović Zmaj”, „Drinka Pavlović” i „Dragan Filipović Jusa” akademci okupljeni u AIESEC-u, najvećoj međunarodnoj asocijaciji studenata, pozvali su svoje kolege da se uključe u njihov volonterski rad i ulepšaju detinjstvo ovih mališana. Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ističe Milena Ivezić, studentkinja druge godine Ekonomskog fakulteta, akademci iz AIESEC-a osmislili su brojne načine da kroz interaktivne radionice, sportske aktivnosti, psihološke seanse, brojne izlete i odlaske u bioskop i pozorišta motivišu mališane bez roditelja da rade na sebi kako bi se bolje uklopili u društvo.
– Odrastanje bez roditelja ostavlja tragove na duši. Podaci govore da deo ove dece nakon izlaska iz doma krene stranputicom, jer se ne osećaju prihvaćeni od društva. Zbog toga radimo na njihovom samopouzdanju i kroz druženje sa njima šaljemo im snažnu psihološku poruku da su oni vredni pažnje, ljubavi i poštovanja – priča Milena Ivezić.
Kada govori o svojoj motivaciji, ova studentkinja kaže da je odrastanje na Senjaku u neposrednom komšiluku jednog doma za decu bez roditeljskog staranja zauvek u nju usadilo tugu i želju da ulepša detinjstvo mališana koje je sudbina osudila na odrastanje bez mame i tate.
– Teško mi je bilo kada sam prolazila pored velike gvozdene kapije koje razdvaja te mališane od ostale dece koja imaju tu privilegiju da odrastaju sa roditeljima i nije mi predstavljalo problem da motivišem moje kolege da se uključe u program podrške domskoj deci. Pomogle su nam kolege iz Grčke i Brazila koje su sa nama podelili svoja iskustva u radu sa decom iz osetljivih grupa – priča Milena Ivezić.
Studentkinja prve godine psihologije na Filozofskom fakultetu Manja Breberina kaže da je program „AKTiviraj se” samo jedan od brojnih aktivnosti što ih sprovodi ova studentska asocijacija koja, između ostalog, organizuje besplatne škole italijanskog i španskog jezika, drži ekološke radionice mališanima u osnovnoj školi i organizuje međunarodnu razmenu akademaca. Kao sastavni deo ovog projekta organizuju se radionice u osnovnim školama „Vuk Karadžić” i „Mihajlo Petrović Alas” na temu tolerancije i različitosti s ciljem da se mlađa populacija nauči da se mališani koji odrastaju bez roditeljske ljubavi ni po čemu ne razlikuju od njih.
– Niko ne može da zameni roditelje, ali im može pomoći ovoj deci da se osete prihvaćeno. Oni se toliko raduju svakom našem dolasku da nas jednostavno „ozrače” svojom ljubavlju i zahvalnošću. Za mališane predškolskog uzrasta kreirali smo edukativne radionice koje podsećaju na pripremni predškolski program, a sa školarcima vreme provodimo u priči o svim važnim životnim stvarima. Trudimo se da im objasnimo koliki je značaj obrazovanja u njihovim životima i da istaknemo da je znanje zalog za budućnost – priča Manja Breberović.
U ovom humanitarnom programu, koji se realizuje već drugu godinu zaredom, učestvuje između 15 i 20 volontera koji dva puta nedeljno obilaze decu u domovima, a program su osmislili studenti završnih godina studija psihologije i defektologije. Naše sagovornice ističu da je u narednom periodu planirano da aktivisti AIESEC-a krenu u potragu za društveno odgovornim firmama koje su motivisane da zapošljavaju mališane koji su odrastali u domovima za decu bez roditeljskog staranja, kao i osobe ometene u razvoju, i naglašavaju da bi ekonomsko zbrinjavanje ove dece bilo najveća investicija u njihovu budućnost.
K. Đorđević
objavljeno: 11.03.2011.
