Izvor: Blic, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentima je olakšan upis godine
Studenti prve godine moći će da upišu narednu godinu studija sa najmanje 37 (ESPB) bodova, umesto propisanih 60, a svi samofinasirajući akademci koji ostvare uslov preći će na budžet, kaže Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.
Olakšice za studente Beogradskog univerziteta donete su uz saglasnost Ministarstva prosvete. Odluka o minimalnom broju bodova za upis odnosi se na studente koji studiraju po novom Zakonu o visokom obrazovanju. Međutim, i svi akademci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su upisani pre donošenja ovog zakona stiču pravo na upis naredne godine prema uslovima koje definiše Zakon o univerzitetu iz 2002. godine.
- I jedni i drugi, ako daju uslov za narednu godinu stiču pravo na upis kao budžetski akademci. Nastavno-naučno veće svakog fakulteta ima pravo da donese odluku o minimalnom broju ostvarenih bodova za upis u narednu godinu, koji ne može biti manji od 37. Ali može biti veći ako nastavno-naučno veće proceni da je to u skladu sa ostvarenim rezultatima i mogućnostima organizacije nastave - kaže prof. dr Neda Bokan.
Na Arhitektonsku fakultetu u Beogradu, primera radi, minimalan broj bodova koje mora da ostvari samofinansirajući student da bi prešao na budžet i dalje će biti 60 ESPB, jer, kako kaže prof. dr Bokan, na ovoj visokoškolskoj ustanovi prolaznost je veća od 85 odsto i nema potrebe za snižavanjem kriterijuma.
- Ali to sada neće važiti samo za 20 odsto studenata, kao što je to bilo ranije, već za sve koji ostvare 60 bodova. Analize prolaznosti pokazale su da, nažalost, nemamo iste rezultate na svim fakultetima i da ne možemo očekivati veliki broj studenata koji su ispunili sve svoje obaveze. Na osnovu toga procenili smo da je neophodno donošenje određenih olakšica. Za takvu situaciju krivi su i profesori i studenti. Zato treba da vidimo gde smo grešili i kako da propuste ispravimo da bi nam rezultati u narednoj školskoj godini bili bolji - ističe profesorka Bokan.
Studenti smatraju da je ova odluka iznuđena, jer svi su svesni da reforma nastave i univerziteta nije do kraja sprovedena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
- To je neophodna mera i zato je bila očekivana kao prelazno rešenje. Prolaznost na ispitima je suviše mala. To pokazuju analize iz januara kada se videlo da je prolaznost brucoša na BU svega 16 odsto. Rezultat je daleko ispod očekivanog. Izvođenje nastave, obim literature i način ispitivanja ne dozvoljavaju željenu efikasnost studiranja. Svi bi kao želeli da je povećaju, a većina profesora odbija da promeni nešto u svom radu. Trebalo bi da postoji kontinuirano ocenjivanje, a nema ga. Brucoši koji sada nisu ostvarili očekivani rezultat nisu krivi, jer su došli iz srednjoškolskih klupa gde su navikli na kontinuiran rad. Ne štimaju jedino nastavni planovi i programi rada na fakultetima, kao i način ispitivanja - kaže za „Blic" Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograda i apsolvent na Filozofskom fakultetu.
Kolegijum i Senat Univerziteta u Kragujevcu odluku o tome da li će spustiti kriterijume za upis u prvu godinu studija i prelazak onih koji su ostvarili uslov sa samofinansirajućih na budžetsko školovanje, odlučivaće 20. septembra. Prema rečima Miloša Đurana, rektora Univerziteta u Kragujevcu, rukovodstvo će imati u vidu da budući akademski građani iz Kragujevca budu u ravnopravnom položaju sa kolegama sa ostalih univerziteta.
- Sa našeg univerziteta je još u aprilu upućen predlog nadležnom ministarstvu za promenu zakona o uslovima upisa. Tada smo predložili da se studenti upisuju sa 40 bodova do 2010. godine kada bi trebalo da se završi reforma visokog školstva - izjavio je juče Miloš Đuran.
Đuran je u izjavi za „Blic" dodao da se u novonastaloj situaciji postavlja pitanje zašto studenti nisu u mogućnosti da ispune postavljene uslove.
- Ili studenti i profesori nisu dovoljno dobro radili, ili su nastavni programi preobimni - kaže Đuran.
U Nišu može i ne mora
Kolegijum Univerziteta u Nišu preporučio je fakultetima da sami odluče o tome da li sniziti kvotu za prelazak studenata iz prve u drugu godinu. Preporuka je da se studentima maksimalno izađe u susret, ali nije doneta obavezujuća odluka.
Od 13 fakulteta na Niškom univerzitetu tek je nekoliko počelo da primenjuje principe Bolonjske deklaracije. Princip bodovanja, odnosno to da student mora da ima više od 37 od ukupno 60 bodova, primenjuje se na Medicinskom, Građevinsko-arhitektonskom i Elektronskom fakultetu. Na ovim fakultetima kažu da još nije doneta nikakva odluka o sniženju broja bodova, jer još traju ispitni rokovi. Svi samofinansirajući studenti prve godine koji steknu uslov za prelazak u narednu godinu studija, moći će da pređu na budžetske studije.
Novi Sad čeka akt ministarstva
- Novosadski univerzitet je još u martu ove godine bio inicijator razgovora o prelaznom režimu na univerzitetima koji bi podrazumevao istovetan pristup koordiniran sa Ministarstvom prosvete. Tada smo predložili da prelazni poeni iznose 40 bodova. Zakonsko uporište ove inicijative još uvek nije ozvaničeno, a naš Senat će o ovome odlučivati onog momenta kada dobije i službenu potvrdu iz ministarstva - izjavila je rektorka Novosadskog univerziteta Radmila Nedučin Marinković.
Ona je istakla da im treba zakonska potvrda da će država moći da obezbedi sredstva za sve one koji u narednoj godini pređu na budžetsko finansiranje.
- Smanjenje prelaznih poena treba da bude stimulans studentima da više uče i da daju bolje rezultate. Međutim, s obzirom na to da je ova univerzitetska godina u potpunosti posvećena primenom novih reformi, postavlja se pitanje i koliko se u njih kvalitativno zaista i ulaže. U reforme se treba i ulagati, nije ih dovoljno samo primeniti. Uostalom, rezultati su ti koji će dati konačan sud o tome koliko smo bili uspešni - kaže Marinkovićeva, napominjući da je analiza u januarskom roku pokazala da Novosadski univerzitet može biti zadovoljan postignutim rezultatima. Uvođenje još jedne novine, koja nije odrađena u odgovarajućem vremenskom roku, mogla bi da utiče na kvalitet rada Univerziteta.
- Još ova godina može da bude prelazna, jer su neke odredbe neophodne kako bi se reforma u potpunosti i kvalitetno primenila - napominje rektorka.
