Izvor: Politika, 17.Jan.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti sve ređe ponavljaju godinu
Šta je pokazalo istraživanje o sprovođenju Bolonjskog procesa u Srbiji i koliko se studentski odgovori razlikuju od onih iz Hrvatske
Iako su studenti uglavnom zadovoljni kvalitetom studija i radom profesora, reforma visokog obrazovanja nije dala predviđene rezultate, po čemu se Srbija ne razlikuje mnogo od Hrvatske. Nedostatak finansija i stipendija koči mnoge procese u visokoškolskom obrazovanju, a pre svega mobilnost studenata koja skoro da i ne postoji. Loše stanje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u procesu informisanja studenata i njihovog odlučivanja o najvažnijim pitanjima na fakultetima – pokazalo je istraživanje urađeno krajem prošle godine na pet državnih i jednom privatnom univerzitetu u Srbiji.
Slično istraživanje urađeno je lane i u Hrvatskoj i pokazalo je da iako je gotovo isti procenat akademaca zadovoljan kvalitetom nastave i radom profesora (više od 60 odsto), ipak, kada su u pitanju obaveze studenata, postoje veće razlike između naših fakulteta, nego između srpskih i hrvatskih.
– Osnovni razlog za pokretanje ovakvog istraživanja bio je taj što u Srbiji ne postoje empirijski podaci o sprovođenju Bolonjskog procesa. Naša zemlja je na poslednjem ispitu iz Bolonjskog procesa dobila trojku (3,11), što je lošiji rezultat nego pre nekoliko godina kada smo dobili četvorke, na skali od jedan do pet. Reforma visokog obrazovanja nije ostvarila predviđene rezultate što potvrđuju i nastavnici i studenti – kaže autor istraživanja profesor dr Nebojša Pavlović, prodekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.
On podseća da je ovakvih analiza kod nas bilo malo, uglavnom lokalnog karaktera, a da su „bolonji” više pažnje pridavali mediji nego zaposleni na fakultetima. Istovremeno, hrvatsko Ministarstvo prosvete je naložilo istraživanje Bolonjskog procesa koje je sproveo zagrebački Centar za edukaciju i istraživanja, dok se u drugim zemljama sprovode oštre rasprave o pozitivnim i negativnim rezultatima ovog procesa.
Zato je ovaj profesor Univerziteta u Kragujevcu izabrao za ispitanike studente univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru i utvrdio da je prolaznost studenata izuzetno visoka: više od 80 odsto njih nije obnovilo nijednu godinu.
Međutim, dobijeni su poražavajući podaci kada je u pitanju mobilnost studenata, što bi inače trebalo da bude jedna od snovnih odlika Bolonjskog procesa: na druge fakultete u Srbiji (radi polaganja ispita po modelu Bolonjske deklaracije), upisivalo se samo dva odsto studenata, dok je mogućnost za mobilnost na fakultete u inostranstvu iskoristilo samo jedan odsto akademaca.
Većina studenata je nedostatak finansija navelo kao osnovni razlog za statičnost, a među razlozima su navodili i nezainteresovanost, stipendije, porodične razloge...
– Skoro 60 odsto studenata nije učestvovalo u odlučivanju na fakultetima, dok je onih koji nisu sigurni da li se njihov glas čuje 26 odsto. Stipendiju ne prima 82 odsto akademaca, a velika većina onih koji je primaju kažu da stipendija nije dovoljna, jer u proseku iznosi 6.500 dinara. Stipendija u Hrvatskoj je u visini ovdašnjih 15.000 dinara, a u Nemačkoj oko 700 evra. Međutim, hrvatski studenti su nezadovoljniji od srpskih kolega – analizira dr Pavlović.
Istraživače je interesovalo i koliko nastavnici tolerišu izostajanje svojih studenata. Više od polovine akademaca (58 odsto) je izjavilo da se na njihovim fakultetima toleriše najviše tri izostanka sa predavanja (po jednom predmetu). Blizu 17 odsto studenata je obavezno da piše seminarske radove na svim predmetima. Samo šesto odsto ispitanika je reklo da su na svim predmetima obavezne prezentacije, dok 15 odsto nema obavezne prezentacije na jednom predmetu.
U istraživanju, studenti su mogli da procene i kvalitet rada svojih profesora. Velika većina je rekla da su zadovoljni, jer profesori dolaze redovno na nastavu, komuniciraju sa studentima i zainteresovani su za predmet, dok su najniže ocenjeni diktiranje i „pauer point” prezentacije.
– Univerziteti u Srbiji se razlikuju po kvalitetu studija, kvalitetu predavanja i radu profesora. Najveća razlika u ukupnom kvalitetu studija jeste između Univerziteta u Kragujevcu i Univerziteta u Nišu, pri čemu veću ocenu studenata ima Univerzitet u Nišu. Ova dva univerziteta se najviše razlikuju i po kvalitetu predavanja i radu profesora. Studenti su u istraživanju pokazali da se privatni i državni univerziteti među sobom značajno ne razlikuju po kvalitetu studija – objašnjava nalaze dr Pavlović.
Zanimljiv je i nalaz da su studenti koji su ponovili godinu i oni koji su bili redovni, gotovo identično ocenili profesore, čak se primećuje da su „ponovci” nešto bolje ocenili kvalitet studija i rad profesora.
Sandra Gucijan
objavljeno: 17.01.2014.
.jpg)
