Izvor: Blic, 18.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti pogazili dogovor
Studenti pogazili dogovor
BEOGRAD - Zahtevi studenata za dodatnim ispitnim rokom i smanjenjem uslova za upis u narednu godinu, uz zahteve za smanjenje školarina, pred početak školske godine remete redovan početak rada fakulteta i sledeće godine se neće ponoviti, jer će Zakon i statuti fakulteta do kraja biti ispoštovani - kaže za 'Blic' rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović, povodom odluka uprava fakulteta da smanje školarine za ponovce i broj ispita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za upis u narednu godinu studija.
- Uprkos odluci Naučnog veća Beogradskog univerziteta da ćemo se držati Zakona i Statuta koji jasno propisuju uslove i cenu studiranja, fakulteti su se oglušili o ovu odluku i popustili pred zahtevima studenata. Pojedini su doneli ovakvu odluku i pre nego što je na Veću Univerziteta o tome zajednički odlučivano. Nakon sednice, do sada je 17 fakulteta BU odobrilo studentima dodatni ispitni rok 'oktobar dva' i smanjenje broja ispita neophodnih kao uslov za upis u narednu godinu - kaže rektorka Bogdanović. Kako saznajemo, drugi oktobarski rok odobrili su: Biološki, Geografski, Stomatološki, Fakultet civilne odbrane, Fizički, Saobraćajni, Pravni i Fakultet političkih nauka. Kako nam je rekla rektor BU Marija Bogdanović, verovatno će lista biti još duža kada pristignu izveštaji ostalih fakulteta. Broj ispita za uslov za upis u narednu godinu smanjili su: Građevinski, Defektološki, Elektrotehnički, Biološki, Medicinski, Geografski, Stomatološki, Poljoprivredni, Saobraćajni, FPN, Filološki i Farmaceutski fakultet. Broj nije smanjen podjednako na svakom fakultetu na istoj godini studiranja, već u zavisnosti od trajanja studija na svakom fakultetu, dodala je Bogdanović.
Prema njenim rečima, protesti studenata su neadekvatna reakcija na odluku nastavno-naučnog veća BU, usklađenu sa donetim Zakonom i statutima fakulteta, 'dakle uslovima koji su bili poznati studentima'.
- Imajući u vidu i to da im je prošla godina bila zamrznuta, pa su imali 12 meseci da nauče i polože ispite, bez obaveze za posećivanje nastave, studenti nisu imali nikakvog opravdanja za svoje zahteve i protest - tvrdi Marija Bogdanović.
Ona podseća da su studentske organizacije još prošle godine na Veću Univerziteta dale reč da neće ponavljati ovakve zahteve, 'ali su svoju reč, nažalost, pogazili'. - Smatram da su studenti ovog puta izmanipulisani i da njihov protest ima političku konotaciju, ali ne želim o tome da govorim da ne bi pridala tome prevelik značaj - dodala je Bogdanovićeva.
Jedan od zahteva studenata koji su protestovali pred kraj prošle i početkom ove godine su visine školarina. Na pitanje, zašto su školarine toliko visoke, kada na pojedinim fakultetima, kako tvrde studenti, za to ništa ne dobijaju (na primer na Arhitektonskom, gde školarina iznosi 78.000 dinara, a studenti tvrde da nabavljaju sve osim klupa i stolica) Bogdanovićeva je objasnila da svaki student mora imati svoj sto za rad, kao i da je taj njegov rad individualizovan, odnosno da mu je omogućen konstantan pristup asistentima i profesorima. Ipak, Bogdanovićeva sa slaže da su razlike u cenama primetne i da su školarine na određenim fakultetima previsoke. Kako je dodala, Ministarstvo prosvete sklopilo je ugovor sa Ekonomskim fakultetom da se izračuna tačna cena studiranja za svaki fakultet ponaosob i u Rektoratu pretpostavljaju da će na osnovu toga biti isplaniran budžet za visokoškolstvo.
U skladu sa uvećanim cenama studiranja i kvalitet školovanja bi trebalo da bude poboljšan. Pravi put ka tome bila bi reforma visokog školstva, koja je, prema rečima rektorke, već počela. Tokom protekle dve godine, kaže ona, u Rektoratu je održan niz sastanaka posvećen inovacijama u planovima i programima beogradskih fakulteta. Neki fakulteti su otišli dalje u reformama od drugih, uglavnom oni koji imaju bolje tehničke i finansijske mogućnosti da dođu do literature ili podataka na Internetu. U pitanju su, između ostalih, Ekonomski i Filozofski fakultet.
- Počeli smo sa pripremama za sistem studiranja po Bolonjskoj deklaraciji. Već imamo organizovane postdiplomske studije na BU 'Javna uprava i humanitarne aktivnosti', gde je upravo završen prvi semestar. Ekonomski fakultet, na primer, ima program za magistarske studije po principu Bolonjske deklaracije. Osim toga, već imamo multidisciplinarne studije na univerzitetu na nekoliko smerova koje su organizovane prema principu Bolonjske deklaracije. Nastojimo i da napravimo program za nastavničke fakultete po modularnom ECTS sistemu bodovanja, a na primenu Bolonjske deklaracije ićićemo prvo na fakultetima na kojima je to jednostavnije da se uradi - ističe Marija Bogdanović. J. Subotić Nove cene školarina
Na Arhitektonskom fakultetu studentima je odobreno da narednu godinu mogu da upišu sa 30 odsto nepoloženih ispita, umesto da se zahteva 100 odsto za prolazak, kako je fakultet ranije odlučio. Određeno je i da ponovci plaćaju 10 odsto od prave cene školarine, koja je 78.000 dinara na ovom fakultetu. Građevinski je spustio školarinu za ponovce sa 50.000 na 10.000 dinara. Defektološki sa 22.000 na 12.000, ETF je odredio cenu od devet hiljada, a Medicinski je vratio prošlogodišnju cenu od 36.000 dinara. Ponovci druge godine Stomatološkog fakulteta će plaćati obnovu 25.000, a ostali 10.000 dinara, dok je školarina za samofinansirajuće studente na ovom fakultetu 118.000 dinara. Studenti farmacije obnovu neće plaćati deset hiljada već tri hiljade, 'difovci' 3.200 umesto 4.000, dok je obnova godine na Fakultetu političkih nauka smanjena sa 12.000 na tri hiljade.
