Izvor: Press, 02.Dec.2010, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti pobedili!
Studenti Beogradskog Univerziteta koji su prethodna tri dana štrajkovali glađu konačno su se sinoć dogovorili sa Ministarstvom prosvete - akademci koji ispunjavaju propisane uslove, a nisu na budžetskom finansiranju, biće delimično ili potpuno oslobođeni školarina!
U rešavanju problema veliku ulogu odigrao je i Grad Beograd, koji će platiti školarine 1.000 socijalno najugroženijih studenata.akon sinoćnjeg sastanka, delegacija studenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i predstavnici Ministarstva prosvete novinarima su objasnili model plaćanja školarina. Tako će fakulteti u celosti osloboditi plaćanja školarina one koji imaju 60 bodova, dok će akademci koji nisu ušli na budžetsku listu, a imaju od 48 do 53 i 54 do 59 bodova, plaćati 45, odnosno 30 odsto školarine.
Podsetimo, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas još u utorak ponudio je pomoć studentima pri plaćanju naknada za školovanje, a dogovor postignut je pre sastanka studenata sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, po kome će Grad platiti školarine za 1.000 studenata lošijeg materijalnog stanja. Za to će biti raspisan javni konkurs - studenti koji se prijave moraju da imaju najmanje 48 bodova, da su sa fakulteta čiji su studenti prethodnih dana protestovali i da spadaju u socijalno ugroženu kategoriju stanovništva.
- Zamolio sam studente da se vrate kućama, jedu, odmore se, pa onda krenu da uče. Dekani Geografskog fakulteta i Visoke elektrotehničke škole strukovnih studija složili su se sa načinom plaćanja školarina, kao i dekan Fakulteta političkih nauka, a ostaje da razgovaram sa dekanima Više poslovne, PTT, Hotelijerske i Zdravstvene škole, možda već danas - naveo je ministar Obradović.
Promrzli studenti ispred zgrade Vlade sa oduševljenjem su dočekali svoje predstavnike nakon postignutog dogovora. Nenad Uzelac, jedan od akademaca koji su pregovarali, rekao je da će ćebad, sokove i drugi upotrebljivi materijal iz štrajka biti donirani u humanitarne svrhe. Studenti štrajkači istakli su da najveću zahvalnost duguju Gradu Beogradu, građanima i svojim kolegama koji su ih podržavali, ali i medijima koji su na pravi način ispratili njihove aktivnosti. Jedino su, prema njihovim rečima, ljuti na studente koji ni na koji način nisu učestvovali u protestu, a imaće korist od dogovora oko školarina.
Teško do diplomePomoć grada Beograda, koji nije nadležan za probleme studenata, otvorio je temu o tome koliko država brine o akademcima. Dok, s jedne strane, nadležni ukazuju na neverovatan problem „odliva mozgova", malo toga je urađeno da se akademcima pomogne u sticanju visokog obrazovanja.
Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je ukazao da postoji ozbiljan problem u zadržavanju obrazovanih kadrova u zemlji, ali su Vlada i ministarstvo samo nekoliko dana kasnije dozvolili da studenti sa visokim prosecima tri dana spavaju na ulici i gladuju. Iako je svega 6,5 odsto građana Srbije visokoobrazovano, nema jasne strategije da se ta brojka poveća.
Na pitanje da li postoji plan države kako povećati broj visokoobrazovanih i zadržati ih u zemlji, u Ministarstvu prosvete navode da to ne zavisi samo od njih, već i od privrede, trenutne ekonomske situacije, tržišta... Iz budžeta ovog ministarstva se za visoko obrazovanje godišnje izdvaja svega 20 odsto.
- Za visoko obrazovanje u 2009. godini izdvojeno je 20,656 milijardi dinara, a u 2010. godini 20,817 milijardi dinara. Međutim, ovde treba uključiti i sredstva iz rebalansa budžeta za visoko obrazovanje - navode u ministarstvu.
Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je diplomaca otišlo iz Srbije posle 2000. godine, ali prema dostupnim brojkama - oko 34.380 visokoobrazovanih ljudi iz Srbije 2002. je živelo u inostranstvu.
Beže u EU
- Devedesetih godina ljudi su odlazili u prekookeanske zemlje, dok u poslednje vreme emigriraju u zemlje EU, što ne znači da je ukupan broj emigranata smanjen - objašnjava Jelena Predojević iz Centra za demografska istraživanja.
Prema podacima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, trend odlaska stručnog kadra je i dalje prisutan. Zbog toga je Vlada ove godine usvojila Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja koja nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih.
