Izvor: Blic, 06.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti kao atletičari
Studenti kao atletičari
Studente Biološkog fakulteta u Beogradu zovu još i atletičari. Ali ne zato što treniraju atletiku već zato što za četiri i po godine studija moraju dobro da se istrče da bi stigli na sva predavanja i vežbe koje imaju na četiri različite lokacije. Iako postoji više od 150 godina, Biološki fakultet nikada nije imao svoju zgradu.
- Oko 1.200 studenata raštrkano je na četiri mesta. Na Filološkom fakultetu na Studentskom trgu 3 je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Institut za zoologiju i Institut za fiziologiju i biogehemiju. Deo nastave održava se i na Prirodno-matematičkom fakultetu, deo u zgradi Fizičkog fakulteta u Dušanovoj ulici, kao i u Institutu za botaniku u Botaničkoj bašti 'Jevremovac'. Kada se to preračuna u kvadrate, ispada da svaki student ima dva kvadratna metra na fakultetu. Dovoljno je da pogledate dekanat u kućici na terasi zgrade Filološkog fakulteta, gde je u 20 kvadrata smešteno tri prodekana, administracija dekanata, fotokopirnica i ja pa da vam bude jasno u kakvoj smo situaciji - priča za 'Blic' dekan Biološkog fakulteta u Beogradu prof. Mirko Cvijan.
Zbog nedostatka prostora, radni dan studenata biologije traje od osam ujutro do devet uveče. Između časova nemaju gde da uče jer nemaju čitaonicu. Nastavu imaju i subotom, a ponekad i nedeljom.
Za asistente je pregrađen deo hodnika tako da nemaju ni svežeg vazduha ni prirodno osvetljenje. Ipak, u najgoroj situaciji je Institut za botaniku i Botanička bašta. Zgrada u kojoj je bila slušaonica sa 50 mesta i baraka - laboratorija srušene su pre 10 godina zbog dotrajalosti. Odmah je započeta izgradnja nove zgrade, ali bez građevinske dozvole, te je ubrzo sve stopirano.
- Gradski čelnici mnogo su nam pomogli, iako to nije njihova obaveza. U poslednje dve godine uvedeno je grejanje, noćno osvetljenje a u planu je i sanacija staklenika koji je zatvoren za posete jer se urušava - priča Veljić.
Ipak, studenti Biološkog fakulteta ne mogu da se požale da nemaju klupe, stolice, mikroskope, laboratorijski pribor i drugu opremu za rad.
- U nove mikroskope i adaptaciju dve sale u kojima se održavaju vežbe uložili smo oko 100.000 evra sopstvenih sredstava. Adaptirali smo prostor svih slušaonica-vežbaonica, okrečili, sredili parket. Imamo i Centar za primenu i razvoj PCR-a, referentnu ustanovu u kojoj se rade genetičke analize, utvrđivanje očinstva, kriminalistika, u saradnji sa MUP-om. Adaptirali smo prostorije i Centar za lasersku mikroskopiju, potom i 'štalicu' - životinjski blok u kojem se gaje životinje neophodne u nastavi i naučnim istraživanjima. Svaki centimetar prostora smo iskoristili, ali ne možete od 300 napraviti 3000 kvadrata - kaže dekan. Jovana Subotić
