Izvor: Glas javnosti, 15.Mar.2011, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja iz otpada i biomase
BEOGRAD - Potencijal Srbije u biomasi i otpadu za dobijanje električne energije iznosi od oko tri miliona tona ekvivalentne nafte, ali se taj potencijal kod nas ne koristi dovoljno, rečeno je juče za okruglim stolom o mogućnosti korišćenja otpada za dobijanje energije.
Srbija je po mogućnosti korišćenja biomase i otpada za dobijanje električne i toplotne energije bogatija od mnogih evropskih zemalja, ali se naša zemlja nalazi na početku primene tih procesa, istaknuto je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << skupu u organizaciji internet časopisa "Balkanmagazin".
Potencijal biomase u Srbiji za dobijanje energije iznosi 2,8 miliona tona ekvivalentne nafte, a raspolažemo i sa 700.000 tona sagorivog otpada, što je jednako godišnjoj potrošnji tečnih energenata u 2009. godini, naveo je stručnjak Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Predrag Radovanović.
Zbog toga bi, kako je istakao, u Srbiji bilo potrebno započinjanje investicionog ciklusa u oblasti obnovljivih izvora energije, a njegovi ciljevi korišćenja u Srbiji ne bi trebalo da budu drugačiji nego u EU.
Korišćenje biomase i otpada za energetske svrhe je posebno značajno s obzirom da se je u svetu od 70-ih godina prošlog veka beleži stalno povećanje potrošnje energenata, koje će do 2030. godine u EU porasti za 11 odsto, a u svetu za čak 60 odsto, rekao je Radovanović.
Zbog toga će EU, kako je naveo, u narednih 10 godina uložiti oko 3.000 milijardi evra u obnovu energetske infrastrukture i povećanje energetske efikasnosti i otvaranje oko 700.000 novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije.
Radovanović je napomenuo da se u EU proizvodi oko tri odsto ili 3,4 gigavat sati električne energije iz biomase i otpada, a planirano je da se do 2030. godine proizvodi oko sedam odsto od ukupno proizvedene energije, odnosno 4,4, gigavat-časova.
U EU se godišnje troši oko 350 milijardi evra na uvoz energenata, a do 2030. godine se procenjuje da će povećanje energetske zavisnosti "evropske porodice" porasti sa sadašnjih 50 na 70 odsto, naveo je Radovanović.
Zbog toga je EU do 2030. godine postavila tri cilja- izbalansiran održivi privredni razvoj, podizanje konkurentnosti i sigurnost snabdevanja energijom.
Stručnjak Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Marina Jovanović naglasila je da u Srbiji ne postoji kontinuirano praćenje toka komunalnog i industrijskog otpada, kao i da se mali broj preduzetnika u našoj zemlji bavi reciklažom otpada.
Ona je napomenula da se u EU koristi u proseku 17 odsto otpada, odnosno zavisno od zemlje do zemlje - od dva do 35 odsto.
Otpad se, kako je navela, najviše koristi u Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj.
