Izvor: Blic, 13.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnjaci: Ne reklamirati hranu za vreme dečjeg programa
Stručnjaci preporučuju da se u terminima predviđenim za dečje program ne reklamiraju popularni proizvodi koji imaju visok sadržaj šećera, masti i soli od propisanih, jer utiču na gojaznost dece.
„Potrošačka internacionala" je povodom Svetskog dana prava potrošača u regionu istočne Evrope pokrenula kampanju protiv reklamiranja nezdrave hrane koju konzumiraju deca. Istraživanje pod nazivom „Naš novac - naše pravo" pokazalo je da deca radije jedu hranu koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se nalazi u brendiranim, već prepoznatljivim pakovanjima, a da se slabije odlučuju za hranu koja je potpuno ista, ali nije u njima prepoznatljivoj ambalaži.
Predsednik Udruženja potrošača „Beograd" Petar Bogosavljević kaže da su reklame koristan, ali ne i objektivan i nezavisan izvor informacija.
- Deca su mnogo ranjivija, a samim tim i isplativija ciljna grupa, jer nisu u stanju da u potpunosti razumeju marketinške tehnike ubeđivanja - kaže Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, zakonom nije regulisana oblast reklamiranja hrane, iako ona ima veliki uticaj na zdravlje i ishranu. Reklamiranje nezdrave hrane u velikoj meri utiče na ishranu dece, jer „ono što vide je ono što žele", a ukoliko je na pakovanju lik iz crtanog filma ili poklon-igračkica unutra, to je proizvod poželjniji, a roditeljima je teško da kažu „ne" kada im to dete traži.
- Nezdrava hrana ima niz posledica, a gojaznost i prekomerna težina su najočigledniji primeri, jer u svetu raste broj gojaznih i dece i odraslih - kaže Bogosavljević.
Rezultati istraživanja „Reklamiranje hrane i bezalkoholnih pića deci",koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija,pokazali su da promovisanje hrane sa visokom sadržajem soli, šećera i masti utiče na ponašanje dece, jer ona žele, a na kraju i dobiju svu tu nezdravu hranu.
Bogosavljević smatra da pod uticajem agresivnih reklama, deca sama kupuju takvu hranu, slatkiše i sokove i traže od roditelja da im ih kupe.
