Izvor: Blic, 06.Jul.2010, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnjaci: Efekti reforme pravosuđa tek slede
Jedan od najvećih i najdelikatnijih reformskih poduhvata koje je Vlada Srbije preduzela u prve dve godine mandata jeste reforma pravosuđa, a stručnjaci u toj oblasti ocenjuju da njeni puni efekti tek treba da se osete.
Pored toga što je bila ustavna obaveza, reforma pravosuđa je bila i preduslov za realizaciju nekih od prioriteta vlade Mirka Cvetkovića, poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Reforma je dobila na zamahu donošenjem niza organizacionih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakona krajem 2008. godine na osnovu kojih su konstituisana dva nova organa - Visoki savet sudstva i Državno veće tuzizlaštva - i izršena nova organizaciona mreža sudova i tužilaštava u Srbiji.
Po konstutisanju pomenutih tela, koja deluju nezavisno i samostalno, sproveden je opšti izbor nosila pravosudnih fukncija krajem decembra prošle godine.
Taj posao još uvek traje, kako zbog uloženih žalbi, tako i zbog popune sudskih mesta.
Škulić: Ministarstvo nije krivo što je pravosuđe sporo
Profesor Pravnog Fakulteta Milan Škulić takođe smatra da Ministarstvu pravde, koje je nosilac reforme, nije lako da određene poslove u pravosuđu brzo obavi jer je to, kako je naveo, "poput jednog velikog broda, koji plovi određenom brzinom i kada manevriše uvek je potrebno dosta vremena da bi se nešto pokrenulo". Ministarstvu pravde se, smatra Škulić, ne bi moglo prebaciti "što sudstvo nije efikasnije, ili kaznena politika strožija" jer su, kako je istakao, njegove mogućnosti u tom pogledu ograničene budući da ono pre svega deluje donošenjem adekvatih zakonskih rešenja i stvaranjem materijalnih i tehničkih uslova za bolji rad pravosuđa. "Iako se reforma u javnosti prvenstveno poistovećuje sa opštim izborom ili reizborom sudija, ona je daleko više od toga", naveo je Škulić, i ukazao da će se, kada se završe postupci pred Ustavnim sudom, definitivno moći oceniti u kojoj meri je izbor sproveden na potpun i pravilan način. Škulić, koji je i član Državnog veća tužilaca, pohvalio je intenzivnu aktivnost vezanu za predlaganje zakona, kako onih zakona koji se tiču nove mreže sudova i izbornog procesa nosilaca pravosudnih funkcija, tako i drugih materijalnih i procesnih zakona, ali i više bilateralnih ugovora o međunarodnoj krivičnoj pravnoj pomoći.
Paralelno sa usvajanjem novih organizacionih i statusnih zakonskih rešenja, reforma je obuhvatila i donošenje više desetina zakona iz oblasni materijalnog i procesnog prava, kojima bi ne samo pravosuđe, već i druge državne institucije trebalo da dostignu efikasniji nivo rada.
Profesor Pravnog fakuleta u Beogradu Goran Ilić izjavio je Tanjugu da je reforma proistekla iz Ustava donetog 2006. godine i nekih ustavnih rešenja koji su iziskivala nove zakone iz oblasti pravosuđa koji će drugačije urediti sudsku organizaciju, status sudija, tužilaca i njihovih zamenika, ali i uvesti neke nove pravosudne organe kao što je javno beležništvo.
"Bilo je tu i pravih i pogrešnih koraka, ali je reforma u svakom slučaju bila neophodna kako bi se sudstvo učinilo nezavisnim organom i stubom vlasti u državi", ocenio je Ilić, koji je i sudija Ustavnog suda Srbije, ukazujući da je to bilo potrebno i sa stanovišta evropskih intergacija kojima Srbija teži.
Član Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić je kao pozitivnu stranu reforme pravosuđa ocenio, pre svega, predlaganje i usvajanje zakona i podzakonskih akata, posebno ističući primer Izmena i dopuna Krivičnog zakonika u septembru 2010. godine.
"Kada je reč o opštem izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatram da su taj proces pratili ozbiljni nedostaci, tako da je moje mišljenje u tom segmentu reforme pravosuđa istovetno sa stanovištem koje su o tome iznosili zvanični EU i međunarodna strukovna udruženja", naveo je Ilić.
On je ukazao da postoje nastojanja da se posledice propusta tokom opšteg izbora otklone i ublaže, što, kako je rekao, daje priliku da se u perspektivi ocena o opštem izboru popravi.
