Izvor: Blic, 21.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroga pravila i za lekare
Stroga pravila i za lekare
Dužnost lekara je da čuva podatke o pacijentu i njegovoj bolesti kao profesionalnu tajnu i posle njegove smrti. Lekar je obavezan da spreči trgovinu delovima ljudskog tela namenjenih lečenju. Zabranjeno mu je reproduktivno kloniranje i biranje pola budućem detetu, diskriminacija pacijenta u bilo kom smislu zbog genetskih osobina, eutanazija, vantelesna oplodnja sa unošenjem više od tri embriona, kao i primanje mita, osim ako su u pitanju 'sitne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zahvalnosti' čija sadržina zavisi od običaja lokalne sredine - stoji u nacrtu kodeksa lekarske etike koji je izradilo Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo, odnosno radna grupa sastavljena od stručnjaka iz medicinskog prava i lekara.
- Kodeks lekarske etike bi trebalo da reguliše prava i dužnosti lekara i njihov odnos prema pacijentu, pri čemu je pacijent aktivni a ne pasivni učesnik. Takozvani akt lekarske samokontrole biće prezentovan lekarskoj i stomatološkoj komori na razmatranje i eventualno usvajanje čim se one oforme. Skupštine komora će usvajati kodeks, a primenjivaće ga sudovi časti u tim telima - objašnjava za 'Blic' dr Hajrija Mujović-Zornić, generalni sekretar Udruženja i jedan od tvoraca kodeksa.
Kodeksom je, između ostalog, zagarantovano pravo pacijenta na drugo mišljenje, obaveštavanje pacijenta o komplikacijama i greškama pri lečenju, pri čemu lekar mora znati gde su mu granice moći i kada treba da se obrati specijalisti. Ukoliko je u pitanju umirući pacijent, lekar treba da preduzme razumno lečenje i ono koje mu olakšava patnju, vodeći računa o pacijentovoj volji.
Kodeks ne dopušta surogat-materinstvo, a posebno se štite ljudski embrioni, koji ne smeju biti zloupotrebljeni zarad ciljeva koji ne služe njihovom održavanju, niti izazivanju trudnoće.
- Treba istaći dve odredbe koje ne postoje u kodeksima drugih zemalja, a tiču se izdvojenih i veštačkih delova tela. Delovi tela koji su izdvojeni prilikom hirurške intervencije i veštački delovi tela kao što je veštački kuk, pejsmejker, zlatni zubi i slično, svojina su pacijenta. Veštački delovi tela pacijenta sastavni su njegov deo kako za života tako i posle smrti - ističe dr Mujović-Zornić, potkrepljujući odredbu slučajem koji se dogodio u jednoj nemačkoj bolnici, kada je lekar pacijentu koji je preminuo izvadio pejsmejker i ugradio ga drugom pacijentu. Što se tiče prava lekara zagarantovanih kodeksom, on ima pravo da pod određenim uslovima (ukoliko nema poverenja između njega i pacijenta, ukoliko smatra da nije dovoljno stručan ili se lečenje protivi njegovim principima i ubeđenjima) odbije ili prekine lečenje. Lekari imaju pravo i na nadoknadu za lekarsku uslugu (za šta pacijent ima pravo da traži račun) i na primanje 'sitnih zahvalnosti'.
Kodeks daje pravo lekaru i da prijavi staratelje maloletnog deteta policiji i organu starateljstva ukoliko pri lečenju primeti da je dete zlostavljano od strane roditelja ili staratelja, kao i u slučaju da oni, zbog lošeg staranja ili verskih ubeđenja ne pristaju na lečenje deteta. J. Subotić Kazne od lekarskih komora
Iz konačne verzije kodeksa izbačene su odredbe koje se tiču sankcija za lekare koji prekrše ono što je kodeksom predviđeno, iako je radna verzija predviđala ukor, novčane kazne, suspendovanje sa posla na određeno vreme, oduzimanje titule...
- Smatrali smo da to treba da bude u nadležnosti lekarske komore koja će, kada se osnuje, imati i sud časti da to sprovodi. Čim bude ustanovljena i lekarska komora, pacijenti će moći da se obrate i na tu adresu, ali komora će biti zadužena samo za blaže prekršaje - kada nije ozbiljno oštećeno zdravlje pacijenta. Na lekarskoj komori, odnosno njenom sudu časti biće da lekaru, ukoliko se ustanovi da je kriv, oduzme licencu, tj. dozvolu za rad. Ukoliko je pogrešno lečenje ostavilo teže posledice ili prouzrokovalo smrt pacijenta, biće neophodno obratiti se sudu -kaže dr Mujović-Zornić. Novac nije sitan poklon
U predloženom pravilniku za rad lekara i stomatologa zabranjeno je primanje 'obećanja poklona i samih poklona' od čega su izuzete 'uobičajene, sitne zahvalnosti', ali se, nažalost, ne definiše precizno šta su to 'sitne zahvalnosti'. Kako je naglasila dr Mujović-Zornić, u sitnu zahvalnost ne spada novac, a prilikom prosuđivanja da li je poklon preteran ili ne, samo će se voditi računa o običajima u lokalnoj sredini.
