Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres napada one koji žure
Svakodnevna napetost biće „vidljiva” kao lupanje i „preskakanje” srca, bolovi u želucu, nesanica, osećanje stalnog umora
Osoba pod stresom stalno žuri. Tomislav Melcer, specijalista socioterapije i psihoterapije, objašnjava da je reč o bolesnoj žurbi, jer „uvek mora da se uradi nešto konstruktivno i isplativo, ne sme da izgubi vreme”.
– Takva osoba vreme predstavlja kao svog neprijatelja. Najblaže rečeno, vreme zamišlja kao robu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju želi da iskoristi na najbolji mogući način. Kada je to nemoguće nalazi se pod tenzijom. Napetost opet proizvodi nepoželjne posledice kao što su povišen ili snižen krvni pritisak, lupanje i „preskakanje” srca, bolove u želucu, nesanicu, osećanje trajnog i neotklonjivog umora, otežanu koncentraciju, nervozu. Ima i onih koji postanu osetljivi na toplotu i hladnoću, počnu da im se znoje dlanovi, osete pojačan apetit ili ga potpuno izgube – pobraja simptome naš sagovornik.
Ljudi koji su pod stresom, sem tog stalnog osećaja da su im 24 sata nedovoljna za sve nagomilane obaveze, reći će još i da se osećaju kao da im je život u tuđim rukama, da gube inicijativu i kontrolu nad stvarima i događajima oko sebe.
Stres, po pravilu, naplati svoj ceh, najčešće kad čovek pomisli da je posle dužeg vremena „skinuo sve brige sa glave”. Taman se opusti i počne da razmišlja o lepim stvarima kad nešto zaškripi sa zdravljem, zaboli ga u grudima, „kvrcne” u glavi, žigne u stomaku"
– Opasnost je prošla, ali „misleći mozak” nastavlja da pogrešno očitava preživljene nepoželjne pojave i tog čoveka priprema i dalje za bekstvo od opasnosti, sudar sa nevoljama. Neke će automobilska sirena podsetiti na zvuk za vazdušnu opasnost, drugima će zujanje usisivača ili pokvarenog frižidera izazvati nelagodu i uznemiriti ih – podseća stručnjak za ljudsku dušu.
Neki će, da bi se umirili i utešili, posegnuti za alkoholom ili drogom, verujući da će se na taj način rešiti svog problema. Naravno, to je pogrešan put, baš kao i povlačenje u sebe, bezvoljnost, ćutanje. Bez lečenja – eto posttraumatske depresije, na primer.
Pitamo zato Tomislava Melcera kako se pronalazi izlaz iz stresnog stanja.
– Najvažnije je da osoba pod stresom prepozna uzroke svojih problema i reakcija, u kojoj situaciji je prestravljena, besna, ogorčena, napeta, prazna ili tužna. Zašto se iz čista mira, bez ikakvog razloga, oseća depresivno i sumnjičavo, da ne kažem paranoično – upozorava stručnjak. – Ustanovljeno je i da i prijatne situacije mogu biti stresne. Neko zanemi kada ugleda osobu koja mu mnogo znači, a u našem narodu poznate su suze radosnice, na primer kada majka plače pošto joj se sin jedinac živ i zdrav vrati sa opasnog mesta. Ipak, to su ređe situacije u našim uslovima.
– Danas se napredovalo u psihoterapiji i socioterapiji, pa takozvanim posebnim treninzima uz pomoć terapeuta može da se ustanovi koji je sistem u organizmu najosetljiviji na stres, da li se on manifestuje kao glavobolja, mučnina u stomaku, lupanje srca, nesanica. Čitav niz vežbi opušta mišiće, um, nauči se i kako se smiruje puls, za one koji imaju takvu smetnju u kriznoj situaciji – podseća Tomislav Melcer.
Sagovornik daje i niz saveta za osobe sklone stresu.
– Pri pravljenju rasporeda obaveza dobro je uvek ostavljati po deset minuta lufta između aktivnosti. U drugom slučaju, ako nekome ne polazi za rukom da se rastereti posle nekog mučnog događaja, neka prelista TV program. Istraživanja u SAD pokazala su da iščekivanje omiljene emisije za 40 odsto ublažava napetost. Isto tako, dobro je izbegavati ljude koji su negativni, od kojih bi se mogle samo čuti žalopojke – kaže specijalista socioterapije i psihoterapije.
Pominje i humor, kao i dobar izgled i urednost koji znatno popravljaju samopouzdanje. Potom i dovoljno spavanja, skraćenje vremena provedenog ispred malog ekrana i bar 50 odsto manje kofeina. Dakle, čaj umesto kafe. I bar deset viceva koje ćete imati u glavi i pričati prijateljima kada se budete družili.
R. Popović
[objavljeno: 18/07/2008]
