Izvor: Politika, 15.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres ide uz pendrek
Prema analizi Svetske zdravstvene organizacije, od stresa najviše stradaju policajci, lekari, novinari, profesori, zatvorski čuvari i državni službenici
Zanimanja policijskih službenika, vatrogasaca i zatvorskih čuvara proglašena su od Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada kao najstresnija. Drugo mesto na top listi stresnih profesija zauzima pomoćno medicinsko osoblje – medicinske sestre i tehničari, na trećem mestu su zaposleni u obrazovanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za njima slede novinari, a nakon predstavnika sedme sile stresu su najviše izloženi službenici u državnim institucijama.
– U najstresnije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, menadžera i sportskih trenera, ali i poslovi u oblasti odnosa sa javnošću. I to pre svega „zahvaljujući” međuljudskoj komunikaciji, koja je bremenita problemima i koja je „drugo ime” novinarskog, menadžerskog i marketinškog posla. A oni koji su po službenoj dužnosti obavezni da pomognu da se izborimo sa stresom i njegovim posledicama – ništa manje nisu inficirani stresom. Naime, utvrđeno je da čak i lekari (i to na čelu sa psihijatrima) spadaju u grupu osoba „izuzetno izloženih stresu” – objašnjava Jovana Antonijević, psiholog i psihoterapeut.
U prilog ovoj tezi ilustrativno svedoče rezultati ispitivanja zadovoljstva zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama, koje je u toku protekle godine sproveo Institut za javno zdravlje i koji su pokazali da čak 61 odsto zaposlenih oseća da je često pod stresom.
– Izuzetno opasne profesije nose sa sobom veliku dozu stresa, ali su veoma stresne i one profesije u kojima svakodnevno morate da komunicirate sa velikim brojem ljudi, jer je interpersonalna komunikacija najbolja „dijeta” za stanjivanje nerava. Uz to, veoma su stresne i one profesije gde su ljudi primorani da budu ljubazni – tu spadaju sva radna mesta u kojima se komunicira sa strankama. Raskorak između socijalne ljubaznosti i emotivnog stanja u kome se nalazi osoba može da bude veoma stresan, objašnjava Antonijević.
Ona podseća na jednostavnu psihološku istinu da je stres minimalan ako se bavite poslom koji volite, a ogroman ako je slučaj obrnut i konstatuje da surova računica života malom broju ljudi daje mogućnost da se bave profesijom koju vole.
Šta utiče na zadovoljstvo poslom zaposlenih u Srbiji? Rezultati istraživanja sajta Infostud.com govore da zadovoljstvo poslom pre svega uslovljavaju redovna isplata zarada(koje su uz to i adekvatne uloženom trudu) i sigurnost radnog mesta. Tamo gde se ovo pravilo ne poštuje, međuljudski odnosi se pogoršavaju, što negativno utiče na produktivnost na poslu. Pored novčane nadoknade, jednako je važna mogućnost ličnog razvoja i razvoja znanja i veština – tapkanje u mestu dovodi do frustriranosti, naročito onih koji su ambiciozni. Adekvatno vrednovanje na poslu, osećaj zaposlenih da ostvaruju svoje potencijale i harmonični odnosi s kolegama, na trećem su mestu po važnosti. Sledi odgovarajuće radno vreme, opremljenost radnog mesta, odnos sa nadređenim, samostalnost, mogućnost napredovanja u hijerarhiji, bonusi, olakšice, priznanja, a na poslednjem mestu su kreativnost i odgovornost, kao i smislena pravila unutar kompanije.
A ako je verovati rezultatima studije koju je sproveo specijalizovani internet-sajt za zapošljavanje Urbae.com u periodu od 22. februara do 5 marta, više od polovine zaposlenih u Srbiji zadovoljno je odnosom sa nadređenima i ovaj odnos opisuje kao pun poštovanja. U anketi je učestvovalo 586 ispitanika – 361 muškarac i 225 žena, a 53 odsto njih je na pitanje „Kakav odnos imate sa svojim šefom?” odgovorilo: „Poštujemo se i uvažavamo”. Trećina ispitanika nije zadovoljna odnosom sa svojim pretpostavljenim, svaka deseta osoba izjavila je da šef nema puno poverenja u nju, a pet odsto ispitanika požalilo se da ih šef često kontroliše i ispravlja.
Ekonomska računica govori da zaposleni u Srbiji u proseku provedu 64.000 sati na svom radnom mestu u toku života. To čini značajan deo životnog veka, tako da zadovoljstvo na poslu čini veliki deo života. Međutim, neki faktori utiču na to da zaposleni manje uživaju u svom poslu. Istražujući uzroke zbog kojih osobe gube interesovanje za posao, autori sajta Urbae.com došli su do zaključka da su zaposleni u Srbiji osetljivi kada je u pitanju visina plate i osećaju da njihov trud na poslu nije dovoljno cenjen. Više od polovine anketiranih izjavilo je da je upravo to razlog zbog kojeg gube interesovanje za posao.
Rezultati ankete koja je sprovedena na Urbae sajtovima pokazuje da je i loš odnos sa pretpostavljenima i kolegama razlog zašto zaposleni gube interesovanje prema poslu. Kada se sagleda anketa na osnovu zaposlenja, zaposleni u IT sektoru ističu da su stres i pritisak na poslu glavni razlozi zbog kojih oni gube interesovanje za posao. Zaposleni u finansijama i prodaji gube interesovanje za posao zbog male plate, dok je za zaposlene u marketingu i kadrovskim odeljenjima najvažnije da njihov trud na poslu bude cenjen. Radnici u administraciji ističu da je loš odnos sa pretpostavljenima i kolegama je najveći razlog za gubitak interesovanje za posao.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 16/08/2008]
