Izvor: Politika, 07.Sep.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strepnja od nove erupcije
Iako su se Evropa i svet pet godina spremali za erupciju islandskog vulkana, još se ne zna koja je koncentracija pepela u vazduhu opasna za letove.
Erupcija vulkana ispod glečera Ejafjadlajokudl na Islandu koji je proletos izazvao kolaps vazdušnog saobraćaja u Evropi, nema nikakve veze sa katastrofalnim nevremenima i poplavama u svetu zabeleženim poslednjih meseci, kako tvrde neki od pristalica teorija katastrofe. „To su potpuno odvojene stvari”, kaže meteorolog Anton >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Muskat iz Britanskog meteorološkog zavoda pri Centru za obaveštavanje od širenja vulkanskog pepela.
Ali, ako nam je laknulo zbog odlaganja sudnjeg dana, učesnici međunarodnog seminara „Vulkanski pepeo – kriza 2010”, koji se održava na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, u razgovoru za „Politiku”, slažu se u nečem drugom: Evropa i svet strepe pred sledećom erupcijom vulkana i putovanjem oblaka pepela kroz globalni vazdušni prostor.
Portugalka Paula Leal de Matos, ekonomski ekspert Evrokontrola (Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja) potvrđuje: ako nije bilo globalne prirodne katastrofe, usledila je ekonomska. Sto hiljada letova je za nedelju dana otkazano u vreme krize, što je jedan odsto letova godišnje u Evropi. U svetskoj avijaciji zbog vulkanskog pepela zabeležen je minus od 1,8 milijardi dolara.
Iako su se Evropa i svet pet godina spremali za erupciju islandskog vulkana, ni posle njegovog gašenja nisu pronađeni mnogi odgovori, tvrdi Žarko Sivčev, ekspert Evrokontrola za uticaj vulkanskog pepela na upravljanje vazdušnim saobraćajem.
– U Evropi je već postojao krizni plan za slučaj erupcija, zasnovan na strategiji Svetske organizacije za vazdušni saobraćaj. Uputstvo je glasilo: Ako negde ima vulkanskog pepela, letite okolo. Ali posle izbacivanja 450 tona pepela u sekundi sa Islanda i haosa koji je usledio, još nije otkriveno koja je koncentracija pepela u vazduhu opasna za letove. Proizvođači avionskih motora, takođe, još ne znaju koliki je uticaj pepela na oštećenja motora – napominje Sivčev.
On je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, a u Evrokontrolu je od 1992. godine i u Briselu slovi kao jedan od najvećih eksperata za ocenjivanje uticaja vulkanskog pepela na bezbednost aviosaobraćaja.
Sivčev, međutim, tvrdi da velika koncentracija vulkanskog pepela u vazduhu zaista može da dovede do katastrofalnih posledica.
– Boinzi 747 Britiš Ervejza i KLM-a ušli su u oblak pepela i svi motori su im se ugasili. Oba aviona su počela da padaju ugašenih motora, koji su prilikom poniranja na jedvite jade proradili. Prilikom sletanja, piloti ništa nisu videli, jer je šoferšajbna na kokpitu bila neproziorna od pepela – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, prognoze o širenju pepela su takođe sporne, jer sateliti ne mogu da razlikuju pepeo od oblaka. Zato se preko specijalnih kompjuterskih programa utvrđuju metode otkrivanja pepela u vazdušnom prostoru.
Od 14. do 21. aprila ove godine aviosaobraćaj nad Evropom je bio mrtav. Erupcija je stala 23. maja, a pošto tri meseca kasnije nije bilo kuljanja lave i pepela, dosije vulkana probuđenog posle 200 godina, zatvoren je 23. avgusta.
-----------------------------------------------
Island prošao najbolje
Islanđanin Sigurleifor Kristjanson, menadžer u kontroli leta zna kako je živeti sa vulkanom. On se 15 godina bavi uticajem erupcija na aviosaobraćaj. Njegova zemlja pravi jednom godišnje redovne vežbe, simulirajući opasnost od erupcije.
– Ove godine smo imali sreće. Vetrovi su, što se Islanda tiče, bili povoljni, jer su sav pepeo odnosili prema Evropi. Svega tri odsto teritorije Islanda je bilo pogođeno pepelom, a samo jedno selo od 200 stanovnika je bilo evakuisano. Aerodromi su radili normalno, bili su zatvoreni samo 24. aprila – kaže Kristjanson.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 08.09.2010.
.jpg)
