Izvor: Danas, 08.Jan.2016, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štreber među sineastama
Kao u dobra stara vremena. Osam ljudi u sobi - sedam muškaraca i jedna žena. Svi su sumnjičavi, pričljivi i skloni nasilju. Posledice su naravno - jako bliska smrt. Kventin Tarantino sa svojim novim filmom "Podlih osam" na neki način zatvara krug započet pre nešto malo manje od 25 godina.
Aluzije na njegov rediteljski debi i jedan od najvažnijih filmova nezavisne američke kinematografije 90-ih, "Ulične pse" očigledne su, a bez obzira na to što napušteno skladište sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << postaje gostionica zavejana snegom, a noar film vestern, sledi noć paranoje, sumnji i optužbi koja će dovesti do krvoprolića svojstvenih Tarantinovoj filmskoj estetici.
Štreber među sineastama i ovaj put se bavi ne samo poreklom sedme umetnosti i žanra (Tarantino je poznat po čestim omažima, referencama, pa čak i krađama), već i vlastitom karijerom, ali i karijerom glumaca koji igraju u filmu. Kao i u sedam naslova ranije, tu je sve - duhoviti dijalozi, dobra muzika (kompozitor je Enio Morikone), fragmentarna hronologija, ali i važna politička tema - rasizam u Americi. Tarantino nije ostario već je sazreo, kako kaže Tim Rot, i njegovi noviji filmovi mogu se čitati kao literatura, sa više slojeva i postmodernističkih citata nego slavne "Petparačke priče".
Brbljivi štreber koji poseduje enciklopedijsko znanje, kako istorije kinematografije, tako i pop kulture, snimao je filmove u svojoj glavi čak i pre 1992. godine. Rođen je 27. marta 1963. u Noksvilu u Tensiju. Dobio je ime po glavnom junaku vestern TV serije "Gunsmoke". Napustio je školu jako rano i neko vreme čak radio u bioskopu sa pornografskim sadržajima, slagavši vlasnike da je punoletan. Pohađao je časove glume i godinama radio u video klubu, pre nego što je napisao svoj prvi scenario. Prodao je scenarije za filmove "Prava romansa" i "Rođene ubice", da bi režirao "Ulične pse" koji su nakon premijere na Sandens festivalu postali svetski hit. Za sledeće ostvarenje "Petparačke priče" nagrađen je Zlatnom palmom u Kanu i Oskarom za najbolji scenario. Iako je među filmski kritičarima jedan od najcenjenijih reditelja, nagradu Američke akademije osvojio je samo još za scenario "Đangove osvete".
Voli da glumi, a često se pojavljuje u ostvarenjima svojih prijatelja i kolega. Planira da snimi još dva filma do kraja karijere - jedan gangsterski i jedan horor. Veliki je protivnik digitalizacije i publiku poziva da njegova ostvarenja gledaju na filmskoj traci.
