Izvor: Politika, 14.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strazbur nije osudio Srbiju zbog stare štednje
Evropski sud za ljudska prava smatra da država nije povredila prava građana isplatom ušteđevine na rate
Najnovija presuda koja je stigla iz Evropskog suda za ljudska prava neće obradovati građane koji su se tom sudu obratili zbog stare devizne štednje koja se isplaćuje u godišnjim ratama umesto odjednom, kako mnogi priželjkuju. U slučaju „Molnar Gabor protiv Srbije” sud u Strazburu utvrdio je da nema povrede prava na suđenje u razumnom roku, niti prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na mirno uživanje imovine kako je naveo podnosilac ove predstavke.
Ištvan Molnar Gabor obratio se Evropskom sudu jer u njegovom slučaju nije izvršena pravosnažna presuda Opštinskog suda u Subotici iz 1993. godine, po kojoj je Vojvođanska banka bila u obavezi da mu isplati oko 15.500 tadašnjih nemačkih maraka, koliko je imao na štednoj knjižici. Banka je obavezana i da podmiri troškove postupka i kamatu.
Posle zamrzavanja devizne štednje i nemogućnosti vlasnika da raspolažu svojim sredstvima 1998. godine donet je Zakon o izmirenju obaveza na osnovu devizne štednje građana. Taj zakon, pored ostalog, propisao je da se obustavljaju svi sporovi koji se vode povodom isplate stare devizne štednje, uključujući i izvršne postupke. Zbog takvog zakonskog rešenja nije mogla da se izvrši ni pravosnažna presuda u korist ovog Subotičanina. Kada je 2002. godine usvojen Zakon o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, tom, kao uostalom i drugim štedišama, deo zarobljenih para isplaćivan je u ratama. Ali kako je posedovao pravosnažnu presudu, Molnar Gabor tražio je da mu se preostali iznos isplati odjednom pa je zaštitu potražio i u Strazburu. Sud je većinom glasova zaključio da država u ovom slučaju nije povredila pravo koje garantuje Evropska konvencija.
– Ovo je prva presuda koja je u odnosu na Republiku Srbiju doneta u meritumu a odnosi se na staru deviznu štednju. Suština rezonovanja Evropskog suda je da su pomenuti zakoni doneti u cilju zaštite javnog interesa, da se štediše namire, ali kako je veliki broj takvih slučajeva i da se ne dovede u pitanje isplata jednih u odnosu na druge – objašnjava dr Slavoljub Carić, koji pred sudom u Strazburu zastupa interese države.
Po saznanju državnog zastupnika, u tom sudu nalaze se i drugi zahtevi koji se tiču isplate stare devizne štednje ali to ne znači da će sud u svim sledećim slučajevima postupiti istovetno.
– Takvih slučajeva ima dosta, ali svaki je specifičan, priča za sebe. Negde građani potražuju novac od privatnih a negde od državnih banaka, u nekim slučajevima reč je o građanima iz bivših jugoslovenskih republika koji su štedeli u Srbiji a specifičan je i odnos građana Crne Gore koji su bili u okviru zajedničke države i čiji se status drugačije reguliše – primećuje Carić.
Da je neizvesno prognozirati ishode u budućim postupcima možda najbolje potvrđuje činjenica da je sud u Strazburu prihvatao i predstavke iako njihovi podnosioci prethodno nisu vodili nikakav postupak u zemlji niti iskoristili sve pravne lekove kako inače nalažu pravila tog suda.
M. Petrić
[objavljeno: 15/12/2009]
