Izvor: Politika, 25.Jul.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stratište bez spomenika
Najmasovnija ubistva tokom „Novosadske racije” dogodila su se na gradskoj plaži Štrand, ali je mesto do danas ostalo neobeleženo. – Godišnjica prilika za ispravljanje nepravde
Novi Sad – Memorijalno društvo „Racija 1942.” uputilo je pismenu inicijativu gradonačelniku Igoru Pavličiću, predsedniku Skupštine grada Aleksandru Jovanoviću i svim predsednicima odborničkih grupa da se na plaži Štrand postavi spomen-obeležje žrtvama „Novosadske racije“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj su od 21. do 23. januara 1942. godine mađarski fašisti pobili više od 1.300 stanovnika ovog grada i njihova tela gurnuli u zaleđenu vodu Dunava.
„Veliki broj današnjih Novosađana, čak i potomaka žrtava, ne zna da je Štrand bio jedno od najvećih stratišta, jer ne postoji obeležje koje bi svedočilo o ovom strašnom pogromu. Naš ’grad pod ledom’ čeka da se na izvornom mestu setimo rođaka i sugrađana, jer sadašnjost nećemo shvatiti bez prošlosti“ – kaže se u inicijativi koju je u ime društva potpisao predsednik Milan Radomir.
Monstruozni zločin osmislila je okupatorska vlast Mikloša Hortija, od koga je Hitler tražio da pokaže veću lojalnost njegovom režimu. Pod izgovorom da su razbijeni delovi Šajkaškog partizanskog odreda utočište pronašli kod stanovnika Novog Sada, u Budimpešti je 12. januara 1942. godine donet plan „čišćenja terena“.
Među izvršiocima nalazio se i kapetan Šandor Kepiro, sada starac u desetoj deceniji života, koga je sud u Budimpešti pre nekoliko dana (prvostepenom presudom) oslobodio optužbe za ratni zločin.
– Ukupno 240 istražnih patrola je tog 21. januara u sedam izjutra započelo izvršenje zločina pretresanjem, legitimisanjem i odvođenjem građana na stratišta. Zauvek je nestalo skoro svih 870 novosadskih Jevreja, 430 Srba, Roma i drugih građana. U ledenu grobnicu bačena je i jedna stara Nemica, koja je u svojoj kući pokušala da sakrije Jevrejina – objašnjava književnik i prevodilac Aleksandar Veljić, autor tri knjige o „Novosadskoj raciji“.
Novosađani su ubijani na uglu Miletićeve i Gornjoškolske ulice, gde su mađarski žandarmi terali ljude da kleknu u sneg i pucali im u leđa, zatim u Kasarni 16. bataljona pograničnih lovaca, na Uspenskom groblju, igralištu NAK-a... Najmasovniji zločin, ipak, bio je na plaži Štrand.
– Jevreji i Srbi iz svih delova grada dovoženi su kamionima, ili su pod stražom, peške, sprovođeni do pred sam ulaz. Tu su postrojavani u redove i čekali da budu odvedeni do same reke, odakle su čitav dan dopirali pucnjevi i zapomaganje žrtava. Ljudi, žene i deca padali su u vodu, a tela koja bi ostala na obali vojnici su gurali pod led – kaže Veljić.
U Memorijalnom društvu „Racija 1942”, koje već godinama svakog januara na Štrandu polaže vence u Dunav, smatraju da Novi Sad, u cilju očuvanja dostojanstva grada i žrtava, mora na pravi način da obeleži sedamdeset godina od tragedije. Ističu da spomen-obeležje, koje predlažu da bude podignuto, treba da bude upečatljivo, ali i skromno, kako ne bi narušilo današnju koncepciju najpoznatijeg novosadskog kupališta.
----------------------------------------------
Protest na Trgu slobode
Povodom oslobađajuće presude Šandoru Kepiru, nekoliko stotina Novosađana okupilo se preksinoć na Trgu slobode u centru grada na mirnom protestu pod nazivom „Kriv je!“. Protest je organizovalo Društvo za očuvanje sećanja na holokaust, kako je naglašeno, zbog ponižavajućeg odnosa mađarskog pravosuđa prema žrtvama „Novosadske racije“.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 26.07.2011
