Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stranci uveliko kupuju naše njive

Procenjuje se da tridesetak hiljada hektara prvoklasne vojvođanske oranice poseduju i obrađuju strane kompanije i pored toga što domaće zakonodavstvo to ne dopušta

Vrbas – Uprkos preciznim zakonskim ograničenjima da vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ne mogu biti strana fizička ili pravna lica, procenjuje se da bezmalo trideset hiljada hektara najplodnije vojvođanske oranice poseduju strane kompanije.

To je podatak na koji se često pozivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << udruženja malih akcionara u Odžacima, Zmajevu i Bačkoj Topoli, koja već godinama pokušavaju da ospore nekoliko, po njihovim tumačenjima, „krajnje sumnjivih“ privatizacija agrarnih preduzeća.

Samo na području opštine Odžaci dve kompanije, irski „Baltik properti investment limited“ i hrvatska „Žito grupa“ iz Osijeka, vlasnici su oko 7.300 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta, potvrđuje Nenad Ilić, predsednik ovdašnjeg udruženja malih akcionara „Obruč“.

U pitanju su posedi privatizovanih preduzeća „Vojvodina“ u Bačkom Brestovcu, „Miletić“ u Srpskom Miletiću i „Ratkovo“ u istoimenom selu. U sva tri slučaja, objašnjava Ilić, primenjen je identičan princip – najpre je lokalni tajkun Borislav Lilić kupio pomenuta preduzeća 2003. godine, na aukciji koju je organizovala Republička agencija za privatizaciju, a potom ih – četiri godine kasnije, uz posredovanje „Agri biznis partnera“ iz Sombora, preprodao sadašnjim vlasnicima.

– Pre aranžmana sa strancima, Lilić je, na volšeban način, uspeo da zemljište uknjiži u katastru na svoje ime, na šta – naravno – nije imao pravo, a onda je kao vlasnik sve to preprodao Ircima i Hrvatima, odnosno njihovim firmama registrovanim u Srbiji. Tako se, eto, pokazalo da stranci u praksi mogu da kupuju naše njive, iako je to u pravno-formalnom smislu nedopustivo. Po tom receptu obavljena je kupoprodaja još nekih društvenih poljoprivrednih gazdinstava, pa čak i zemljoradničkih zadruga čija privatizacija uopšte nije bila moguća – kaže naš sagovornik.

Na sličan način strani kapitalisti domogli su se i poznatog gazdinstva „Krivaja“ kod Bačke Topole, čiji je prethodni vlasnik bio beogradski „BG rent“, osnovan kapitalom američke kompanije „Alter market“ sa sedištem u Delaveru.

„Krivaja“ je na kraju postala vlasništvo mađarske kompanije CBA, kao i poljoprivredna preduzeća u Bajši i Čonoplji. Sva tri ova preduzeća, prethodno su, dovedena u stečaj, saznajemo od Slobodana Pešuta, predsednika Udruženja malih akcionara „Krivaje“, a interesantno je da ih je pre prodaje vodio isti stečajni upravnik.

Prema tumačenjima pravnika, očigledno je da strani tajkuni s namerom da za male pare kupuju srpske agrarne komplekse, imaju ovde dobru logistiku.

To objašnjava i njihovu umešnost u izvrdavanju propisa koji im ne idu naruku, ali zato obilato koriste odredbe Zakona o stranim ulaganjima, gde se jasno određuje da „strano fizičko i pravno lice, u svojstvu stranog ulagača, može sticati svojinu na nepokretnosti“.

No, što se više približavamo članstvu u EU, sve je izglednije da će u dogledno vreme stranci moći, bez ikakvih ograničenja, sasvim legalno da budu vlasnici srpskog poljoprivrednog zemljišta.

Jer, prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ratifikovanog u parlamentu Litvanije u junu prošle godine, koji je praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. godine morati da izmeni svoje zakone i omogući stranim državljanima da slobodno mogu da kupuju njene oranice.

Istina, Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je inicijativu, kao što su to učinili i Hrvati, da se odloži prodaja oranica strancima u periodu od osam godina nakon ulaska Srbije u EU, ali, svima je jasno, da to više ne zavisi od naših želja.

Petko Koprivica

objavljeno: 29/01/2014

Nastavak na Politika...