Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci traže čiste vlasničke odnose
Stranci traže čiste vlasničke odnose
Definitivni sporazum sa MMF-om u Vašingtonu nije postignut, ali očekujem da će do 13. maja, kada će delegacija MMF-a završiti posetu Beogradu, do dogovora ipak doći. Najveća prepreka je zahtev MMF-a da se smanji javna potrošnja, a samim tim i uvoz. Smanjenje uvoza znači i manji spoljno-trgovinski deficit, koji je trenutno preveliki. Ipak, imamo pozitivan trend, jer je početkom ove godine uvoz bio manji nego u istom periodu prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine, pa se nadam povoljnom ishodu - kaže u razgovoru za 'Blic' dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije.
- Ipak, rešenje za spoljno-trgovinski deficit više vidim u pojačanom domaćem izvozu, za šta nam trebaju novi investitori, nego u dodatnom smanjenju javne potrošnje, za šta nije ostalo mnogo prostora. Treba reformisati penzijski sistem, ubrzati privatizaciju i aktivno raditi na privlačenju stranih investitora. Strani investitori oklevaju zbog nerešenih vlasničkih odnosa i birokratskih prepreka. Šta konkretno radite da to promenite?
Činjenica je da se investitori ovde suočavaju sa problemima, pre svega kod sticanja prava na zemljište i kod izgradnje objekata. Mi gubimo veliki broj stranih investitora zbog toga što ne mogu da steknu pravo vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem, već ga dobijaju samo na korišćenje. Nakon mukotrpnog dobijanja građevinske dozvole, njih čeka dobijanje još dvadesetak dozvola, što je za njih prava noćna mora. To mora da se promeni, pa da jedna građevinska dozvola u sebe inkorporira i dvadesetak drugih, koje sada daju javna preduzeća.Osim što im sadašnja procedura troši vreme, jer im treba do godinu i po dana za dobijanje svih dozvola za gradnju, umesto 2-4 meseca, kako je to u drugim zemljama, , oni imaju i ogromne troškove. Tako na ime naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i sticanje prava korišćenja na zemljištu, strani investitori u Beogradu plate više nego što bi u Pragu platili za svojinu na zemljištu i gradnju na njoj. Zato nam je neophodna brza privatizacija (uključujući i gradsko građevinsko zemljište) i denacionalizacija. Za rešenje pitanja građevinskog zemljišta nužan nam je ustavni okvir, a očekujem da i taj problem rešimo u ovoj godini. Vlada je osnovala i Komisiju za strana ulaganja, čiji sam predsednik, a osnovni cilj nam je da otklonimo upravo ove prepreke, kako se investitori ne bi suočavali sa 'teškim sletanjem na naš teren'. Imali ste brojne susrete sa investitorima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Slovačkoj. Da li je nešto konkretno dogovoreno?
Izraelci su vrlo zainteresovani da ulažu u našu infrastrukturu, visoku tehnologiju i poljoprivredu.U Britaniji smo imali razgovore sa 'Britiš petroleumom' i'Šelom', koji su zainteresovani za saradnju sa NIS-om. Tako je 'Britiš Petroleum' ponudio ugovornu saradnju sa NIS-om, u okviru koje bi našoj kompaniji obezbedio naftu dobrog kvaliteta po povoljnim cenama, podigao kvalitet rafinacije, i omogućio unosniju prodaju. I 'Šel ' je zainteresovan za saradnju sa NIS-om, a OMV za otkup cele kompanije, pa očekujem da će NIS u ovoj godini postati moderno profitabilno preduzeće.
Što se tiče mobilne telefonije, 'Vodafon' je zainteresovan za prodor na naše tržište, jer je već prisutan u regionu, pa mu je još Srbija ostala nepokriveno tržište. Oni zbog nerešenih vlasničkih odnosa ne pregovaraju o kupovini'Mobtela', već su za sada zainteresovani za 'Telekom' ili treću licencu. Njihova uobičajena praksa je da kupe drugog operatera po snazi, pa da ga vrlo brzo uzdignu na prvo mesto. Nedavno ste sa predstavnicima EU potpisali Sporazum o tekstilu. Imate li procenu kada i u kojoj vrednosti je moguć izvoz srpske tekstilne robe u EU?
U prvoj polovini maja Skupština Srbije treba da ratifikuje ovaj sporazum, a on bi trebalo da stupi na snagu 1. jula ove godine.To će omogućiti izvoz srpske tekstilne robe na tržište EU bez kvota i carina. Time se otvara prostor za velike strane investicije u našu tekstilnu industriju, jer će robu koju ovde budu proizvodili moći da plasiraju bez carina ne samo u zemlje EU, već i u zemlje regiona, ali i Rusiju, sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini. To za strane investitore predstavlja tržište od 650 miliona potrošača, i oni to neće propustiti. A za nas , to znači pokretanje posustale tekstilne industrije i više posla za oko 100.000 tekstilaca u Srbiji. Najavili ste izmenu carinskih stopa za veliki broj proizvoda, i to tako što će neke biti podignute, a druge snižene, a sa ciljem zaštite domaće proizvodnje. Kakav je stav EU o tome?
Upravo pre neki dan sam dobio odgovor iz Direktorata za trgovinu Evropske komisije, koji je u načelu pozitivan. Naš zahtev se odnosio, osim na ažuriranje nomenklature, koja sada broji 10.000 carinskih pozicija umesto dosadašnjih 8.000, i na korekciju carinskih stopa, ali tako da ne ugrozimo preferencijale za uvoz u EU dobijene 2001. godine. Predložili smo povećanje carinskih stopa za 168 proizvoda, i to pre svega onih koje imamo dovoljno i dobrog kvaliteta, poput mleka, mesa, mesne industrije. S druge strane, tražimo obaranje stopa za 151 stavku, pre svega repromaterijale, koje uvozimo za potrebe naše industrije, kao što su prediva za tekstilnu industriju i slično. Iz Evropske komisije traže da preispitamo predlog za povećanje carina za 31 proizvod od traženih 168 i predlažu da se ukine carina za veći broj proizvoda, kod kojih ona iznosi 1 odsto, jer otežava promet, a ne predstavlja bitan prihod za budžet. Ali u načelu, naš predlog im je prihvatljiv i očekujem njegovu brzu realizaciju. Katarina Preradović
