Izvor: Blic, 25.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkovi iz očaja
Štrajkovi iz očaja
Dobro je što se u Srbiji osniva dosta novih firmi, ali ne valja što još uvek imamo gromadu od javnog sektora, EPS, NIS, železnicu koja funkcioniše isto kao i u vreme socijalizma. Imaćemo velikih problema zbog te gromade koja, kada dođe do njenog stvarnog restrukturiranja, može sama od sebe da se uruši, a mi da dođemo u situaciju da nam vodu i struju prodaju stranci, rekao je u razgovoru za 'Blic' Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Nezavisnost'. Zašto se došlo u takvu situaciju i šta država treba da uradi?
- U ovakvu situaciju došlo se zbog neodlučnosti vlasti da se uhvati u koštac sa problemom javnih preduzeća, a sve to uzrokovano je političkim motivima. Mora se priznati da su ova preduzeća krcata viškom zaposlenih. Problem viškova treba postepeno i osmišljeno rešavati a ne odlagati ga jer bi daljim prolongiranjem i kod nas mogao da se desi rumunski slučaj kada je iz tamošnje elektroprivrede za samo jedan jedini dan otpušteno 16.500 ljudi. Šta onda da radite sa tolikim ljudima? S druge strane, Vlada bi trebalo da ima jasan koncept šta sa tim preduzećima želi da učini i kako ona treba da izgledaju da bi normalno funkcionisala. Toga koncepta nema, što se pokazalo na primeru 'Jata'. Ne može se izdvajanjem samo jednog dela rešiti problem celog preduzeća. Da li je sada, u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji u Srbiji, realno očekivati veće proteste radnika?
- Štrajkova će sigurno biti, ali ne pravih štrajkova, već štrajkova iz očaja. Štrajkovi su kod nas i inače očajnička varijanta, jer više služe za izražavanje nezadovoljstva nego što iza njih stoje jasni razumski ciljevi koji se žele ostvariti.
Sindikate kod nas često optužuju da se više bave politikom nego zaštitom radničkih prava. Koji je vaš odgovor na takve ocene?
- Mislim da se sindikati u Srbiji malo bave politikom. Čak manje nego u nekim drugim zemljama. Italijanski sindikati su recimo donosili rezolucije o ratu u Iraku, a kada bih ja uradio tako nešto, rekli bi da sam poludeo. Sindikati jednostavno ne mogu a da se ne bave politikom. To je neizbežno, jer i cena kilograma hleba zavisi od politike. Ima li u Srbiji uopšte socijalnog dijaloga i na čemu će vaš sindikat insistirati?
- Socijalni dijalog u Srbiji postoji samo pro forme. Još smo mi daleko od evropskih načela čuvanja tripartizma gde i dnevni red sednice utvrđuju sva tri partnera, a o problemima se pregovara sve dok se ne postigne saglasnost. A što se tiče Zakona o penzijama, mislim da Vlada računa na neslogu socijalnih partnera i nejedinstvo sindikata. Za nas je u ovom zakonu najspornije podizanje starosne granice za penzionisanje, kao i predloženi način usklađivanja penzija. Mi od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda ne očekujemo da se bave humanošću, ali od svoje vlade da. Ona bi u slučaju da se usvoji novi način usklađivanja penzija morala otvoriti poseban fond iz koga bi se pomagalo najugroženijim penzionerima da prežive šok. R. Marković
