Izvor: Glas javnosti, 03.Sep.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strahuju od gorke sudbine

SENTA - Predstavnici šećerana koje posluju u Srbiji obnovili su zahtev Vladi Republike Srbije da hitno zabrani najavljeni izvoz šećerne repe u Hrvatsku. Oni su zatražili da država poveća premiju za proizvodnju ove industrijske kulture. Generalni menadžer fabrike šećera u Senti LJubiša Radenković podseća da su se domaći proizvođači šećera još u junu obratili Ministarstvu poljoprivrede sa molbom da se ne dozvoli izvoz šećerne repe, ali odgovor još nisu dobili.

- Činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je da je ove godine šećernom repom zasejano skoro upola manje površina nego lane. Ta količina sirovine neće biti dovoljna za proizvodnju šećera za domaće potrebe i izvoz. Ako se dozvoli izvoz repe u Hrvatsku, nije isključeno da neće doći do nestašice šećera. Onako kako je prošle godine država zabranila izvoz pšenice sada bi trebalo da povuče isti potez i spreči izvoz repe - navodi Radenković.

Proizvešće do 55.000 tona šećera

- Na sirovinskom području fabrike šećera u Senti, čiji je većinski vlasnik italijanska kompanija SFIR, kampanja vađenja i prerade šećerne repe sa proletos zasejanih 9.000 hektara započeće 8. septembra, čemu će, nekoliko dana ranije, prethoditi paljenje krečne peći. Do kraja novembra preradićemo oko 450.000 tona sirovine i proizvesti do 55.000 tona šećera - kaže Radenković.

Da šećeranama ne cvetaju ruže, potvrđuju glasine u javnosti da će ove jeseni u Srbiji od postojećih osam raditi šest fabrika šećera, jer je manje parcela zasejano ovom industrijskom kulturom u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatske šećerane iz Županje i Osijeka ponudile su srpskim paorima otkup svih slobodnih količina šećerne repe po znatno višim cenama nego što su ranije paori ugovorili sa ovdašnjim fabrikama šećera. Radenković kaže da su sve do kraja jula usevi veoma dobro izgledali, ali je onda nebo ratarima okrenulo leđa i serviralo dugotrajnu sušu praćenu visokim temperaturama.

- U našem slučaju prinosi će se kretati oko 45 tona po hektaru. Kilogram repe otkupljivaćemo po ceni od 2,6 do 2,7 dinara. U ovom trenutku najviše nas brine u kom pravcu ide šećerna industrija u Srbiji. Prošle godine pod repom je bilo 83.000, a ove tek 47.000 hektara. Ako se takav trend nastavi iduće godine, naša industrija šećera svešće se na četiri do pet fabrika - ukazuje Radenković.

Sa ovom konstatacijom slaže se i dr Milorad Rajić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

- Prinosi slatkog korena kretaće se od 40 do 60 tona po hektaru. Iako će prinosi zbog manjka padavina biti nešto manji, ohrabruje što je sadržaj šećera u korenu na zavidnom nivou. Šećer koji se proizvede iz ovogodišnje kampanje podmiriće domaće potrebe. Perspektiva proizvodnje ove kulture nije nimalo ohrabrujuća, jer možemo da dođemo u situaciju da se na našim njivama više ne gaji šećerna repa - upozorava Rajić.

Nastavak na Glas javnosti...