Izvor: Politika, 29.Maj.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od budućnosti – uzročnik steriliteta
Svaki sedmi par u svetu ima problem sa stvaranjem porodice, a razlozi su često psihološke prirode
Sve veći broj bračnih parova u Evropi suočava se sa problemom steriliteta, a najnovija psihološka istraživanja svedoče da nisu samo fiziološki faktori ti koji sprečavaju partnere da čovečanstvu ostave naslednike. Profesor dr Hilarion Petzold, naučni direktor Evropske akademije za psihosocijalno zdravlje, psihoterapeut i tvorac integrativne terapije, koji je u Srbiju došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na poziv kolega koji se bave psihosocijalnom podrškom parovima koji se podvrgavaju vantelesnoj oplodnji ili se bore sa sterilitetom, u razgovoru za „Politiku” ističe da strahovi od budućnosti mogu biti „prepreka” roditeljstvu.
„Statistika Svetske zdravstvene organizacije svedoči da svaki sedmi par ima problem sa stvaranjem porodice, ali uzroci steriliteta nisu samo medicinske prirode. Ako želite da stvarate porodicu morate da imate veru u budućnost, nadu u stabilnost posla i uverenje da ćete imati čime da hranite i školujete decu. Drugim rečima, morate imati dugoročnu perspektivu i dobru viziju budućnosti da biste se odlučili na stvaranje porodice. Ako se plašimo budućnosti, to može biti velika barijera za ostajanje u drugom stanju. Ako imate strah da ćete ostati bez posla, možete imati problem da zatrudnite. Osim toga, brojna istraživanja su pokazala da osobe koje imaju imaju strah od budućnosti ne spavaju dovoljno, uzimaju alkohol i psihoaktivne supstance, a sve to smanjuje nivo plodnosti kod oba partnera. Dakle, sterilitet izazivaju i psihološki faktori, ali i hemijsko zagađenje kojim smo svakodnevno izloženi ”, kaže dr Hilarion Petzold.
Ovaj psiholog ističe da se zbog straha od budućnosti i nedostatka dugoročne perspektive mnogi opredeljuju za kratkoročni hedonizam i ulaze u „veze za jednu noć”. Mladi ljudi danas često menjaju partnere ili biraju „singl” život bez obaveza. Pošto niko ne može da im obeća bolju budućnost, oni žive „ovde i sada” i to postaje dominirajuća filozofija evropskih adolescenata – zbog toga period prolongirane adolescencije traje do 40. godine.
„Adolescencija je najvažniji, najkreativniji i najproduktivniji period u čovekovom životu, ali ako ste siromašni i nezaposleni vi ne možete da stvarate porodicu i nemate nadu u bolju budućnost. Zbog toga mnogi mladi ljudi ’emigriraju’ u virtuelni svet i na taj način izbegavaju realnost, žive između realnog i virtuelnog sveta i imaju sve manje interesovanje za stvaranje porodice.
U potrazi za uspehom i materijalnom sigurnošću veliki broj devojaka i mladih žena sve svoje vreme žrtvuje na oltaru karijere i stupa u površne emocionalne odnose koji ne ugrožavaju njihovu posvećenost tom cilju. Međutim, ne razmišljaju o tome da vreme za rađanje dece nije beskonačna kategorija – zato u celoj Evropi imate pad nataliteta”, ističe dr Hilarion Petzold.
Kako prevazići strahove od života?
„Mi ne putujemo sami ulicom života, već idemo u konvoju – naši karavani su porodica, prijatelji i kolege. Ako imate dobre odnose sa njima lakše ćete prebroditi životne nedaće. Ako radije provodite vreme sa prijateljima na ’Fejsbuku’ nego sa pravim prijateljima, nemojte se začuditi ako oni ne budu imali vremena za vas kada vam budu potrebni. Život je isuviše lep i isuviše težak da bismo ga živeli sami. Ako biramo veze za jednu noć, a ne trajnog partnera, izabrali smo da živimo sa osećanjem nesigurnosti. Moramo negovati prijateljstva, jer su nam bliski ljudi velika podrška u teškim momentima. Prijatelji sa ’Fejsbuka’ odvlače energiju sa pravih prijatelja. Istraživanja su pokazala da se u našem mozgu luči dopamin, neurotransmiter sreće i zadovoljstva dok se nalazimo na ovoj socijalnoj mreži i to osećanje stvara zavisnost, ali mi se u stvari udaljujemo od pravih prijatelja”, zaključuje dr Hilarion Petzold.
Katarina Đorđević
objavljeno: 30.05.2012
.jpg)
