Izvor: Politika, 18.Apr.2015, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stradanje u ime naroda
Oni koji su ubijali 1945. godine nisu verovali da će žrtvama njihovog terora biti ukazano dostojanstvo. Mi smo ovde da to učinimo, reči su dramskog pisca Dušana Kovačevića na prvom otvaranju izložbe „U ime naroda! Politička represija 1944–1953” u Beogradu. Posle godinu dana ona i dalje putuje Srbijom i svetom
Pančevo – Na ulazu u Narodni muzej Pančeva glasačko mesto sa „ćoravom” kutijom i prepoznatljivom ikonografijom posleratnih izbora – petokraka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srp i čekić, parole, ćilimi, Brozova slika… Levo, kafana „Evropa”, mesto potkazivanja Pančevaca, prva galerija pretvorena u mesto zborovanja, a u lagumima vremešnog zdanja nizovi stradalih iza logorske žice, čizme nekog od njih... Hodnik udara na istražnu sobu Ozne. Na stolu dokumenta o radu službe, zapisnici, upaljena lampa…
Na multimedijalnoj izložbi „U ime naroda”, o posleratnom vremenu i stradanju žrtava komunističkog progona, predstavljeni su audio i video zapisi, dokumentarne pokretne slike, a usledili su i pozivi na tribine i dijalog. Autor projekta, istoričar dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, rodom Dolovac i pančevački đak, priredio je izložbu koju je za godinu dana videlo oko 50.000 ljudi. „Osnovna nit projekta je da se u najvažnijim državnim institucijama na moderan način progovori o teškoj temi. O tabuima kao što je likvidacija takozvanih narodnih neprijatelja bez ikakvog suđenja, o montiranim političkim procesima i mučenjima na Golom otoku i drugim logorima i zatvorima. Tu su dragocena svedočenja običnih ljudi, presude gulazima u posleratnom Pančevu, Banatu. O tome nikada niko nije napravio izložbu, a skorašnji zločini i ratovi potisnuli su sećanja. Projekat nameće i podstiče razgovor i suočavanje sa totalitarnim nasleđem, kako bi se dijalogom prevazišle tako teške teme. Kada sedam decenija ne govorite o nekim stvarima, one se pretvaraju u višak strasti”, kaže Cvetković.
Izložba „U ime naroda” je nastala decenijskim istraživanjem. Različitim medijima, ličnim predmetima stradalih i svedočanstvima savremenika i potomaka prerasta uobičajene muzejske postavke. Slika vreme kulta ličnosti, prinudnog otkupa, posleratnih izbora, ukidanja verskih prava i progona sveštenstva, likvidacija. „Ona budi i nudi istinu koja je nezadrživa. Pratim je i vidim da bi ljudi voleli da znaju više o istini i o prošlosti. To što se dešavalo jako je ružno i jako tužno, ali je važno da saznamo što više i da se to nikada ne ponovi. Izložba je bila i u Parizu i reakcije su iste. Mnogo ljudi, baš kao i ovde, gotovo ništa o tome nije znalo jer je bilo prikriveno, ali sa tim moramo da se suočimo. Ovom izložbom nazire se svetlost, a tamo je Srbija”, rekla je princeza Jelisaveta Karađorđević na otvaranju izložbe u Pančevu.
Narednih mesec dana svakog četvrtka i petka, posetioci Narodnog muzeja u Pančevu moći će da uz stručno vođenje samog autora prođu postavku, a biće priređeno niz tribina i projekcija dokumentarnog filmskog materijala.
Olga Janković
objavljeno: 19.04.2015
