Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stradanje dece u Jasenovcu
Veliko interesovanje u Bariju za izložbu o stradanju Srba u ovom logoru, ali i tokom 20. veka
Od našeg specijalnog izvešta
Bari, 26. januara – Renomirana i inače prostrana sala Murat na trgu Ferareze u Bariju bila je sinoć premala da primi sve zainteresovane za izložbu o stradanju dece u logoru Jasenovac i za razgovor o stradanju Srba ne samo u ovom logoru već tokom celog 20. veka. Pola sata pre otvaranja izložbe ljudi su čekali napolju, a unutra su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogi stajali, dok su mladi, koji su takođe došli u velikom broju, sedeli i na podu.
Iza izložbe beogradskog Muzeja žrtava genocida, koju je u Bariju organizovalo Udruženje "Most za Beograd", zvanično su stali i grad Bari, Provincija Bari i Regija Pulja, pa je i to razlog što je bila dobro reklamirana i medijski pokrivena. Otvaranje izložbe i razgovor o Jasenovcu propratile su sve dnevne novine i regionalne televizije na čelu sa RAI 3.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je zvanično sutra, 27. januara, i koji ovde zovu jednostavno "Dan sećanja", počeo je da se obeležava još sinoć, dok će danas biti otvorena još jedna izložba – o stradanju Jevreja.
Manipulisanje pomoću štampe
Ovakva sećanja pomažu, kako je prokomentarisao i Vitorino Kurči, sekretar za kulturu Provincije Bari, "da se 'Dan sećanja' ne pretvori u puku retoriku ili, što je još gore, da se ne ugasi u ravnodušnosti". Lučano Kanfora, jedan od najvećih italijanskih istoričara 20. veka, inače profesor na Univerzitetu u Bariju, rekao je da će ovaj dan uvek biti u znaku sukoba između onih koji žele da ga zaborave i onih koji žele da ga pamte i obeležavaju.
Govoreći o Jasenovcu, profesor Kanfora je istakao da jedno kompleksnije istorijsko osvetljavanje stradanja u Jasenovcu i nije moguće uklopiti u sliku fašizma 20. veka zato što je štampa i onda, kao i sada, uvek govorila glasom vlasti. Profesor Kanfora je napravio paralelu između onoga što se događalo na teritoriji Srbije i bivše Jugoslavije 1941. i 1991, naglasio je da su bombardovanja Beograda i za vreme Drugog svetskog rata, kao i 1999, počela bez objave rata i dodao da se devedesetih Hrvatska vratila u prošlost.
Zaborav, prećutkivanje i ublažavanje činjenica, to je ono što su istakli gotovo svi učesnici razgovora o Jasenovcu. Paradoks "jugoslovenske ideje" najsurovije se ispoljio u Jasenovcu, potvrdila je Svetlana Stipčević, profesor Univerziteta u Bariju, i dodala da je državni razlog i Kraljevine Jugoslavije i Brozove federativne republike nalagao da se zločini počinjeni u ratu prećutkuju i zaborave, što je dovelo do toga da skrivane istine isplivaju posle nekoliko decenija u krvavim događajima posle secesije Hrvatske 1992. godine.
Jasenovac je sličan Aušvicu i predstavlja spomenik najvećeg zločina protiv čovečnosti, istakla je ona.
Tabu tema
U istraživanjima a i u javnosti vladalo je mišljenje da je Jasenovac tabu tema, pre svega zbog dnevnopolitičkih razloga, istakao je profesor Jovan Mirković iz beogradskog Muzeja žrtava genocida i jedan od autora izložbe o stradanju dece u Jasenovcu.
Naglašavajući da je pitanje broja žrtava u jasenovačkim logorima postao čvor sučeljavanja ne samo nacionalističkih strasti već i u istoriografiji, on je rekao da je ovaj problem povezan sa nepostojanjem tačno utvrđenih ljudskih gubitaka u Jugoslaviji. Na stratištima Jasenovca identifikovano je do sada ukupno 84.300 žrtava, od tog broja 47.666 Srba, 12.534 Jevrejina, 11.503 Roma, 5.932 Hrvata, 919 muslimana i 5.746 nepoznatih, rekao je profesor Mirković i dodao da se broju stradalih Jevreja može pribrojiti oko 4.000 Jevreja evidentiranih u logoru Đakovo koji su dovedeni na likvidaciju u Jasenovac.
Između minimalizovanja broja žrtava, s jedne, i preuveličavanja, s druge strane, najčešće procene broja stradalih kreću se od 500.000 do 700.000, dok je u literaturi koja pretenduje na naučni nivo iskazan najveći broj od 1.110.929 stradalih, rekao je Mirković.
Među stradalim logorašima najviše je Srba (53 odsto), zatim Jevreja (20 odsto), Roma (10 odsto), dok je Hrvata 12 odsto i muslimana jedan odsto, rekao je profesor Dragan Cvetković iz beogradskog Muzeja žrtava fašizma, koji je govorio o stradanju Srba na teritoriji NDH i BiH.
Da možda nije slučajno što se o Jasenovcu govorilo baš ovde u Bariju, moglo se naslutiti iz onoga što je rekao profesor Antonio Leuci iz Instituta za istoriju antifašizma, koji je podsetio da je regija Pulja počev od 1943. pa nadalje prihvatila logoraše i partizane sa prostora Jugoslavije, od kojih su se neki priključili italijanskim partizanima u borbi protiv fašista.
Gordana Popović
[objavljeno: 27.01.2007.]
.jpg)
