Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stop za izgladnele manekenke
Neočekivane odluke na dve prestižne modne manifestacije. – Svaka deseta žena na planeti pati od anoreksije
Jedna od najprestižnijih modnih manifestacija u Španiji ove jeseni ostala je u senci skandala izazvanog odlukom reditelja da zabrani izlazak na pistu premršavim manekenkama. Rukovođeni idejom da su izgladnele devojčice negativan primer lepote mladim Španjolkama, reditelji madridske Nedelje mode odlučili su da svaku treću manekenku vrate sa kastinga, jer joj konfekcijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broj 38 stoji – kao na vešalici. Medijsku prašinu posebno je uskovitlala izjava reditelja ove manifestacije, koji su najavili da će prilikom svakog kastinga koristiti BMI, odnosno indeks telesne mase, kojim se izračunava odnos između visine osobe i njene telesne težine i koji će ubuduće odlučivati koja će se devojka prošetati pistom.
Ubrzo posle madridske zabrane, stigla je i milanska. Propisano je da manekenke u Milanu moraju da imaju potvrdu da su zdrave, odnosno da nisu previše mršave. Kako je saopšteno, uvođenje novog kodeksa ponašanja u milanskoj modnoj industriji ima za cilj da zaštiti mlade manekenke. One su izložene pritiscima posla, odnosno potrebi da budu što mršavije, pa su podložnije anoreksiji.
Iako su mnogi skloni da tvrde da su fotomodeli jedini krivci za to što je anoreksija postala najmodernija dijagnoza novog milenijuma, kult tela kao savršenstva majke prirode rođen je mnogo pre nego što je u medijski etar ubačen "Fešn TV", na kome se u svakoj sekundi izvrti barem 46 kilograma mesa po kubnom milimetru katodne cevi. A tinejdžerke sa modnih pista odavno su prestale da budu samo vešalice za modele svetskih magova mode – one su postale glavni saveznici magovima marketinga koji uz pomoć reklama u kojima statiraju devojčice bez bora, pora i celulita stvaraju nedostižni ideal lepote zrele žene i traumiraju lepšu polovinu planete.
Iako je želja za vitkim i lepim izgledom "zaštitni znak" tinejdžerskih godina, epidemiološke studije svedoče da svaka deseta dama koja je zagazila u treću i četvrtu deceniju "pretera" u ovoj želji, odnosno krene u avanturu zvanu gladovanje, koje dovodi do anoreksije i bulimije.
– Na krilima ženske emancipacije, uporedo sa invazijom predstavnica lepšeg pola u sve sfere življenja, stigao je i zahtev muške polovine čovečanstva za smanjivanjem njihovih oblina i "vraćanjem" ženskih dimenzija na pretpubertetski izgled, odnosno uniseks izgled. Agresivni medijski proboj manekenki i fotomodela početkom devedesetih godina podigao je "na kvadrat" već postojeći socijalni imperativ "biti vitak" i manekenske proporcije uskoro su postale uslov bez koga se žena ne može baviti javnim poslovima" – objašnjava dr Danica Vidić, neuropsihijatar koja je godinama radila na Klinici za psihijatriju KBC "Dragiša Mišović" i koja je svoja iskustva u radu sa anoreksičnim pacijentkinjama pretočila u knjigu pod nazivom "Poremećaji ishrane".
Ona dodaje da je redovni simptom koji se javlja kod anoreksičnih osoba – poremećaj doživljaja slike tela.
"Telo se doživljava kao debelo, salavo i odvratno. Ukoliko je gubitak težine veći, utoliko je slika tela nerealnija, a strah od debljine izraženiji. U razvijenom obliku bolesti, svako parčence hrane izgleda preveliko, a nije redak slučaj da devojka dva ili tri dana provede na voćnom soku. Ona organizuje svoju celokupnu dnevnu aktivnost tako da što više izgubi na težini – pešači po deset i više kilometara, satima radi vežbe ili teške kućne poslove, uči šetajući po sobi, školske zadatke piše stojeći... Njen mozak postaje sinonim za kalkulator koji stalno preračunava kalorijsku vrednost namirnica i sabira aktivnosti koje troše te kalorije. Rečju, kada želja za vitkošću postane opsesija i prinuda i kada se hrana ne doživljava kao potreba ili zadovoljstvo već postaje najveći neprijatelj, kada se javi i strah od hrane a gladovanje daje osećaj moći, držanje dijete je prešlo u anoreksiju", objašnjava dr Danica Vidić.
Statistike govore da čak 80 odsto anoreksičnih pacijentkinja pripada starosnoj grupi od 11 do 17 godina, a pošto ova populacija spada u grupu tinejdžerki, važno je razumeti šta se dešava u tim nežnim i ranjivim godinama što presudno utiče na njihovu odluku da gladuju. Sa biološke tačke gledišta dešava se – hormonalni aerobik, objašnjavaju stručnjaci. Telo i njegove dimenzije menjaju se preko noći, a metamorfoza dečačkog u devojački izgled često zbunjuje i zaprepašćujuće deluje na devojčicu. U želji da kontrolišu menjanje telesne šeme, mnoge tinejdžerke iscrpljuju sebe gladovanjem koje neosetno prelazi u anoreksiju, koja u svojoj krajnjoj fazi može da rezultira i gubljenjem volje za jelom, odnosno neprepoznavanjem osećaja sitosti i gladi.
Da bi se postavila dijagnoza anoreksije, potrebno je da telesna težina bude za 20 odsto niža ispod očekivane težine za njen uzrast i visinu. Stručnjaci za dušu takođe naglašavaju da je lečenje anoreksije složen terapijski proces u kome, osim psihijatra, treba da učestvuju i nutricionista i endokrinolog.
--------------------------------------------------------------------------
Na dijeti 40 odsto žena
Rezultati ankete koju je nedavno sproveo britanski "Kosmopoliten" nedvosmisleno svedoče da se čak 95 odsto žena na svetu svaki dan budi nesrećno zbog svog izgleda. U ovom momentu 40 odsto žena na svetu drži dijetu, isti procenat njih bi sutra išao pod nož – estetskog hirurga, a čak dve trećine smatra da ih "telo sprečava da žive onako kako bi htele". Čak polovina žena tvrdi da bi promenile posao kada bi bile bolje građene. A šta bi radile? Pa bile bi manekenke, voditeljke i glumice. Pa bi postale bogate i slavne. Pa bi, u tom slučaju, 12 odsto njih promenilo životnog partnera... Drugim rečima, telo je postalo opsesija žene novog milenijuma, a svaka deseta dama, razapeta između biološkog zahteva – jesti, i socijalnog imperativa – biti mršav, skreće stranputicama poremećaja ishrane.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 23.10.2006.]
