Izvor: Akter, 31.Jan.2016, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stojković: "Zbogom" duvanu posle deceniju ipo
Da zavisnost od pušenja nije nepobediva pokazala je, uz pomoć Savetovališta za odvikavanje od pušenja KC Srbije i Beograđanka Jelena Stojković, koja je "zbogom" duvanu rekla posle deceniju i po
Povodom 31. januara, Nacionalnog dana bez duvanskog dima, koji se obeležava pod sloganom "Svaka cigareta smeta", Stojkovićeva priča kako je prvu cigaretu zapalila kada je imala 17. godina i priznaje da joj nije bilo lako da ostavi duvan.
Ipak, uspela je uz ogromnu volju >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << i program Savetovališta za odvikavanje od pušenja KC Srbije.
Motiva za odvikavanje nakon višegodišnjeg "pušačkog staža" bilo je na pretek - pogoršano zdravstveno stanje, dete koje ima astmu, kao i želja za novim proširenjem porodice.
"Uz pomoć doktora u Svetovalištu, terapiju koja je podrazumevala i korišćenje tableta citizina i veliku psihološku pomoć, uspela sam sve to da prebrodim. Nije bilo lako, ali, evo ne pušim već osam meseci", rekla je Stojković Tanjugu na Nacionalni dan bez duvanskog dima.
Sada se, kaže, oseća mnogo bolje, pritisak joj se stabilizovao, smršala je, nema česte glavobolje...
Kada se, iako retko, javi potreba za cigaretama, prevazilazi je uz psihološku pomoć, ali pre svega uz fizičku aktivnost i redovne šetnje i poručuje drugim pušačima da što pre ostave duvan.
"Da bi zaštitili svoju decu od duvanskog dima, ali i sve druge oko sebe, da bi rađali zdravu decu...Cigaretre mnogo škode, a i za naš standard su, ipak, veliki luksuz”, rekla je Stojković.
Stojković je jedna od pacijenata koji se se javili Savetovalištu za odvikavanje od pušenja KC Srbije, u koji, prema rečima šefa Savetovališta dr Ike Pešić poslednjih godina dolazi sve veći broj pušača sa željom da cigarete ostave zauvek.
"Ljudi su sve više zainteresovani za pomoć, i svesni su da ne mogu sami. Mnogi od njih su već pokušavali da ostave pušenje ali nažalost nisu mogli”, rekla je Pešić Tanjugu.
Oko dve trećine onih koji započnu program odvikavanja zaista i ostave duvan, a kako kaže, najviše se prijavljuju ljudi između 35 i 50 godine života, češće pripadnic lepšeg pola.
Program odvikavanja je individualan, a nakon testa pušačkog statusa i testa zdravstevnog statusa, određuje se koji je program najadekvatniji za pojedinca.
"Sve zavisi od samog pacijenta, koliko je on spreman da to prihvati, koliko želi, ali više od 90 odsto onih koji zatraže stručnu pomoć, i prihvati program”, navodi sagovornica Tanjuga.
Program se sastoji od programa lečenja medikamentima i bihejvioralnog programa, uz psihološku podršku i pomoć.
Kad je reč o lekovima, dodaje dr Pešić, oko tri četvrtine pacijenata koristi lek na bazi citizina, koji ima sposobnost da imitira efekat nikotina, a da pri tome ne stvara zavisnost, i u Savetovalištu imaju sa njim dobra iskustva.
Svaka cigareta - tanka, deblja, sa ili bez filtera, elektronska ili konvencionalna, duga ili kratka, je toksična i smrtonosna za ljudski organizam, upozorava doktorka.
"Nikotin je teška droga, ne postoji nijedan nivo izloženosti duvanskom dimu, koji je neškodljiv, ni za pušače, ni za one koji ne puše, ali se nalaze u njihovoj blizini i zato je apel svima da ostave duvan”, zaključila je Pešić.
Inače, svake godine u Srbiji se registruje 5.500 novooblelih od raka pluća i bronha, a prosečno 5.000 osoba oba pola izgubi život od tevrste raka, što našu zemlju svrstava na drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća i bronha, odmah posle Mađarske.
Za više od 85 odsto slučajeva raka bronha i pluća smatra se da su posledica aktivnog ili pasivnog pušenja.
Zastupljenost pušenja u Srbiji već godinama je na voma visokom nivou, a istraživanje zdravlja stanovnika Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2013. godine, pokazalo je da zastupljenost pušenja kod osoba starijih od 18 godina iznosi oko 35 odsto.
Duvanskom dimu je izložen svaki drugi odrasli stanovnik Srbije, a skoro isto toliko nepušača je zabrinuto zbog štetih posledica duvanskog dima. Visoka ucestalost pušenja i izloženost duvanskom dimu dvode do brojnih posledica po zdravlje, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, maligna oboljenja, astma, a posebno teške posledice na bebu može ostaviti pušenje u trudnoći.
Duvan ubije svake godine oko šest miliona ljudi, a prema procenama, ukoliko se ne smanji upotreba cigareta, do 2030. godine zbog duvana će umreti čcak osam miliona ljudi u svetu.
Srbija ima Zakon o zaštiti stanovništa od duvanskog dima, a nedavno je završen Nacrt izmena tog akta, kojima se predviđa potpuna zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorima.
