Izvor: Politika, 03.Sep.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto radnika čeka zbog „ničije ledine“
Spora državna administracija već tri godine nije u stanju da u katastarskim knjigama utvrdi ko je vlasnik zemlje koju privatni preduzetnik želi da otkupi kako bi proširio proizvodnju
Ruma – Primer Jovice Ilića, vlasnika preduzeća za proizvodnju gornjih delova obuće „DAG co” iz Rume, sa 310 zaposlenih, pokazuje da o razvoju privrede malo ko brine, jer bi u suprotnom Jovica pre tri godine proširio postojeće objekte i zaposlio još stotinu radnika, kako je planirao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovako, sve je zapelo oko uknjižbe državne parcele od 1,5 hektara, koja se nalazi odmah do proizvodnog pogona, pa je Jovica Ilić ponudio da od države kupi to zemljište, proširi pogon i zaposli nove radnike.
Ni nakon tri godine, koliko čeka, državna administracija nije u stanju da u katastarskim knjigama utvrdi ko je vlasnik te zemlje. Naime, to zemljište su uvek obrađivali građani kao bašte, kao ničije, a knjiženo je zvanično na bivšu „Agrorumu”. Tog preduzeća nema već godinama, prodato je na licitaciji, međutim još se vodi spor da li je zemljište koje hoće da kupi firma „DAG co” vlasništvo države ili bivše „Agrorume”.
– Ne tražim ništa džabe, hoću da proširim pogone i odmah zaposlim novih sto radnika, ali niko ne zna kada će se okončati to nekakvo razgraničenje zemljišta. Bojim se da uzalud čekam, jer ja nisam stranac, meni ne trebaju stimulacije po radniku, ne treba mi besplatan plac, meni treba samo da mogu državi da platim parcelu i da dobijem građevinsku dozvolu. Čekam i gubim, stalno gubimo i ja i država. Mada državu baš briga što mojih sto radnika ne radi, što nisam za trećinu povećao izvoz gornjih delova obuće Slovencima i Italijanima. I ko to onda priča o stvaranju klime, povlasticama za nova zapošljavanja, a neće, zbog sporosti administracije, da uzme od mene pare, a ja da zaposlim nove ljude – priča Ilić.
U preduzeću „DAG co”, na 2.200 kvm radnog prostora, sve je puno od podruma do tavana i dnevno se proizvodi 1.300 gornjih delova obuće za potrebe „Planike”. Ugovore sa Italijanima je morao otkazati, jer nema gde da zaposli nove radnike.
– Počeo sam 2001. godine sa 20 radnika u iznajmljenom prostoru. Sada molim i lokalne i pokrajinske funkcionere da se završi posao sa uknjižbom te parcele, da je kupi. Svi obećavaju i ništa. Istina, u opštini su mi nudili plac u industrijskoj zoni, ali bi mi najbolje bilo da odmah do postojećeg pogona počnem sa proširenjem. Na kraju, meni je još dve godine do penzije, pa kad se trista radnika nađe na ulici, nek se za njih pobrine država. Da mogu da sagradim taj novi deo, proširim proizvodnju bilo bi dobro svima, međutim kad se tri godine mora čekati za katastarski prenos jedne parcele, koliko ću čekati za ostalo – s gorčinom u glasu govori Jovica.
Načelnik rumske opštinske uprave Dušan Ljubišić nam kaže da je nekoliko puta intervenisao da se reši imovinski spor oko te parcele koju želi da kupi Jovica Ilić. „Agroruma” odavno ne postoji, pa zemljište treba vratiti državi. Taj deo posla ne ide nikako.
– Sve smo pokušali što je bilo do nas. Zahtev da se sve to što pre reši, da se to čoveku proda da gradi poslali smo na sve moguće adrese i evo – ništa. Ne znam kome bismo mogli više da se obratimo i verujte već je sramota da ta firma nije zaposlila tih novih sto radnika zbog sporosti državne administracije – kaže Ljubišić.
J. Slatinac
objavljeno: 04.09.2014.
.jpg)
