Izvor: Politika, 24.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stižu oluje i suše
Za jugoistočnu Evropu predviđaju se olujne nepogode praćene poplavama i razornim dejstvom vetra, toplotni talasi, ekstremno niske i visoke temperature, suše...
Meteorolozi u Srbiji ubuduće će moći da predviđaju scenarije klimatskih promena u našoj zemlji u narednih 100 godina, zahvaljujući modelu Hadli centra za klimatske prognoze. Republički hidrometeorološki zavod je zapravo dobio licencu ove svetski priznate britanske službe za dugoročne vremenske prognoze. Istraživači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog centra, inače, predviđaju da bi jake suše mogle da zahvate jednu trećinu planete. Kako kaže Jasminka Smailagić, rukovodilac Grupe za primenjenu klimatologiju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, postoje tri scenarija za stepen klimatskih promena uslovljen globalnim otopljenjem. Po najblažem, nivo svetskih mora bi porastao za narednih 100 godina oko 20 centimetara, a po najpesimističnijem čak za 81 centimetar.
Za jugoistočnu Evropu, po prognozi ovih stručnjaka, projektuju se olujne nepogode praćene poplavama i razornim dejstvom vetra, toplotni talasi, ekstremno niske i visoke temperature, lavine mećave...
Dok stručnjaci ne počnu s primenom ovog novog modela, valja reći da je u našoj zemlji odnedavno počela primena numeričkog modela za sezonsku prognozu vremena.
– Svakog 15. u mesecu za narednih šest meseci moguće je dobiti odstupanje maksimalnih i minimalnih temperatura vazduha, kao i padavina od prosečnih vrednosti za standardan klimatološki niz za celu zemlju. Ove podatke, koje preuzimamo od Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena u Redingu, za sada operativno koriste beogradske elektrane za proračun neophodnih energenata – objašnjava Smailagić.
Na osnovu ovog modela na području Srbije zima će biti blaža od proseka, a proleće u granicama normalnih vrednosti i temperatura i padavina, ističe ovaj klimatolog. Očigledan je toplotni talas u trajanju u ovom mesecu od 14 dana, ali je u najtoplijoj godini do sada 1998. on trajao 20 dana. Tako će januar za dva stepena biti topliji od proseka, a maj stepen do stepen i po.
Kako objašnjava profesor klimatologije Vladan Ducić, kontinentalne tropske vazdušne mase koje pristižu iz severne Afrike i dela Azije od istočnog Mediterana od Kaspijskog jezera najčešće se javljaju zimi, ali se pod određenim uslovima mogu javiti i leti. Nisu retke situacije kada prostorno zahvate oblasti Beneluksa, Nemačke, Francuske, pa čak i južne delove Velike Britanije. Opšte je poznato da ekstremno visoke letnje temperature na našem prostoru nastaju pri nailasku "vrućih talasa". Prodirući ka severu, dakle, mogu preplaviti čitavu Srbiju podižući i novembarske temperature na preko 26 stepeni Celzijusa, kaže on.
Kontinentalne polarne vazdušne mase nastaju iznad evropskog dela Rusije i zapadnog Sibira. U Sredozemlje, ali i preko Srbije, dolaze kao severoistočne ili istočne struje.
"Ako je vazdušni pritisak nad Balkanom mnogo viši nego nad Jadranom, onda se taj vazduh orkanskom snagom prebacuje preko planinskih lanaca, uslovljavajući ciklonezu na zavetrini. Kada je sloj kontinentalnog polarnog vazduha relativno tanak (debljina je, inače, uglavnom ispod dva kilometra), a iznad njega struji mediteranska vazdušna masa, tada dolazi do nestabilnosti i obilnih padavina. Prodori kontinentalnog polarnog vazduha veoma su bitni za razvoj vremena nad Srbijom. Tim pre što se oni mogu javiti i usred leta. Karpatsko-balkanski luk u znatnoj meri sprečava ovakve prodore, tako da se kod nas najčešće pojavljuju u istočnoj Srbiji, a nešto kasnije se, pod određenim uslovima, prebacuje preko niskih planina ka Podunavlju u Pomoravlju", kaže profesor Ducić.
Pojedini naučnici, kako iznosi ovaj profesor, predviđaju da je u naredne tri godine moguće širenje polusušnih oblasti prema jugozapadu Srbije. Pojavile bi se dve nove polusušne oblasti – jedna u istočnoj, a druga u južnoj Srbiji. Do 2020. godine polusušne oblasti bi se dalje širile u istom smeru kao i u prethodnoj deceniji, tako da bi u istočnom i jugoistočnom delu zemlje veliki prostori poprimili odlike polusušnih oblasti. Ta oblast bi bila ograničena linijom Negotin, Majdanpek, Kragujevac, Prokuplje, Jošanička Banja, Tutin, Preševo.
Nada Kovačević
[objavljeno: 24.01.2007.]
