Izvor: RTS, 06.Mar.2016, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stipendije - najveći problem na putu za inostranu diplomu
Srednjoškolci koji su odlučili da završe srednje škole u inostranstvu i oni koji su aplicirali na inostrane fakultete, ovih dana čekaju rezultate. Najviše su zainteresovani za studije u Evropi i Americi, a jedan od najvećih problema je kako da obezbede stipendiju za školovanje u inostranstvu.
Prekretnica za Sergeja bila je druga godina gimanzije, tada je i odlučuio da srednju školu završi u Britaniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sada je na četvrtoj godini.
"Dobio sam internacionalnu HMC stipendiju koja se daje učenicima srednjih škola u nekoliko država Istočne Evrope. Težak je proces i uopšte nije lako odlučiti se za ovako nešto", kaže Sergej Dojčinović.
Odličan uspeh koji je ostvario u prve dve godine gimnazije i odlično znanje jezika, bili su osnovni preduslovi da dobije stipendiju za skolovanje i unapređenje obrazovanja u britanskim privatnim skolama.
"Cifre koje stipendije pokrivaju su oko 35.000 funti godišnje. Deca isključivo idu u bording škole - to su škole koje imaju smeštaj kao domove u kojima se brinu o njima. Tokom celokupnog školovanja im je plaćeno, ali roditelji plaćaju administrativne troškove i kartu. Ove učenike za koje znamo da su se vratili posle četvrte godine svi su upisali fakultete, svi su uspešni studenti", navodi koordinator HMC/ASSIST za Srbiju Aleksandra Marković.
Oni koji se odluče da studiraju u inostranstvu, Evropi ili Americi, moraju biti obazrivi jer praksa pokazuje da često budući studenti biraju nekvalitetne programe koji se nude u inostranstvu.
"Postoji rangiranje i u posebno razvijenim zemljama se zna koji su najbolji programi, koji su najbolji fakulteti, tako da se na tim rang listama može proveriti kako su rangirani. Tu se posebno gleda sam univerzitet, onda fakultet i program", navodi dekan FEFA Ana Trbović.
Uskospecijalizovani programi, specifična znanja i sticanje veština koji se ne daju u Srbiji, glavni su razlozi zašto mladi iz Srbije odlučuju da se oprabaju na inostranim fakultetima.
"Mi smo ekonomija u tranziciji koja se razvija, da vi možete da doprinesete ili možete da se preduzetnički pokažete u okviru neke veće firme ili da u nekom trenutku započnete svoju zato što je konkurencija manja", dodaje Trbovićeva.
A da bi videli priliku u Srbiji, pre svega treba da im se obezbedi adekvaniji sistem školovanja, ali i veći izbor za posao, jer je to jedina sigurna lekcija koju smo naučili sa odlivom mozgova devedesetih godina.
