Izvor: Blic, 16.Maj.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stipendijama jure zidare i tesare
Zavarivači, kuvari, pekari, mesari, pica majstori, negovateljice, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, limari, tesari, zidari, sve su to zanimanja s kojima se danas u Srbiji lako dolaze do posla. Najduže na tržištu rada su tekstilni, mašinski, konfekcijski, hemijski tehničari. Ovo moraju da imaju na umu maturanti koji se spremaju da upišu srednje stručne škole, kako godinama ne bi čekali na posao.
Iskustva iz prethodnih godina su pokazala da se o potrebama privrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije mnogo vodilo računa. Petnaestogodišnjaci su se upisivali u škole za kojima je odavno prestala potreba na tržištu rada. S druge strane, interesantno je da stručne škole posle kojih se ne čeka na posao u poslednjih nekoliko godina upisuje sve manje učenika. Primer za to su građevinske škole. Zanatlije koji izlaze iz njihovih klupa odmah pronalaze posao, a velika je potražnja za ovim kadrovima i u inostranstvu. Nažalost, kod nas na gradilištima je sve manje školovanih zanatlija. Obično su tu priučeni majstori koji su ostali bez posla pa su uhlebljenje našli u građevini. Oni ne mogu da odgovore na potrebe savremenog građevinarstva.
U Građevinskoj školi na Zvezdari, koja jedina u Srbiji školuje zidare, tesare, armirače, kažu da su nekada upisivali po četiri-pet odeljenja zidara. Danas u sva tri razreda imaju svega 48 učenika. Slično je i sa tesarima i armiračima, gde se u prethodne tri godine upisalo svega 40, odnosno 24 učenika.
– Danas u svim oblastima u građevinarstvu nedostaju kadrovi. Mnoge firme su se uključile i stipendiraju naše učenike kako bi obezbedile dobre kadrove za sebe. Bukvalno svi radnici Mostogradnje koji su gradili Toranj na Avali naši su bivši učenici. Svi zanati za koje školujemo učenike su perspektivni i dobro plaćeni. Međutim interesovanje dece je malo za zanate i kadrovi koji danas izlaze iz naše škole nisu dovoljni da pokriju potrebe komunalnih i građevinskih preduzeća na jednoj opštini – kaže za "Blic nedelje” Momir Andesilić, direktor Građevinske škole na Zvezdari i predsednik Zajednice građevinskih škola u Srbiji.
Nekada su naši građevinski radnici radili najveća i najlepša zdanja po Libiji, Iraku, Rusiji, Nemačkoj. Danas se slika promenila. Do dobrog radnika teško je doći, slažu se predstavnici velikih građevinskih preduzeća. Koliki je deficit školovanog kadra u ovoj oblasti, koji može da odgovori savremenim potrebama tržišta rada, najbolje opisuje ugovor o detašmanu koji Srbija ima sa Nemačkom. Čak 2.500 radnika imalo je mogućnost da radi u ovoj zemlji. Na sve uslove konkursa odgovorilo je svega 500 radnika.
Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje, kaže da je danas teško dati neke univerzalne preporuke budućim strednjoškolcima koje škole da upišu. Ono što moraju da imaju na umu i oni i njihovi roditelji jeste potreba lokalnog tržišta.
– U Srbiji se razlikuje privredna mreža od grada do grada. Oni kadrovi koji se traže u Beogradu nisu potrebni u Kragujevcu, i obrnuto. Moram da priznam i da nemaju puno izbora, jer im se nudi mreža stručnih škola koje su potpuno neusklađene sa stanjem u privredi. To je danas osnovni problem. Opšti zaključak privrednika danas je da sistem obrazovanja produkuje nezaposlenost – nastavlja naša sagovornica.
Ona sugeriše budućim srednjoškolcima da razmišljaju o upisu škola koje nude najviše praktičnog znanja. Takvo znanje nudi šezdesetak novih profila koji su u poslednjih sedam-osam godina otvoreni u Srbiji. Odnedavno je većina ovih oglednih odeljenja ušla u redovnu nastavu.
– To su projekti finansirani iz inostranstva i plan rada je potpuno prilagođen potrebama koje traži tržište Evropske unije. Zastupljena je dosta praktična nastava, tako da domaći, ali i strani poslodavci vole da zaposle ovakve kadrove – zaključuje ona.
S ostalim strukama, kojih u Srbiji ima oko 250, potpuno je drugačija slika. Mi danas imamo više od polovine obrazovnih profila gde nastavni planovi i programi nisu menjani poslednjih dvadeset godina. Privreda danas traži znanje i veštine, a naše stručne škole to do sada nisu razvijale.
Deficit građevinaca
Osim Nemačke, naša zemlja ima potpisane detašmane i s Italijom i Španijom koji traže stručnjake u građevinarstvu.
– Prošle godine na 2.500 detašmana koji su nam Nemci dali prijavilo se samo 500 radnika koji ispunjavaju uslove konkursa. Situacija je takva da ćemo vrlo brzo ostati bez kvalifikovane radne snage, koja može da odgovori na potrebe današnjeg građevinarstva – kaže Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
On kaže da Evropa danas prolazi kroz veliku krizu zanatlija i da u tome naši mladi treba da vide svoju šansu. Mnoge nemačke i austrijske kompanije zainteresovane su da stipendiraju naše đake za svoje poslovne potrebe.
M. B.
Kako to rade Finci
Najveći problem u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja je nedovoljna saradnja s privredom. Finci su to rešili tako što u školskim odborima imaju dve trećine ljudi iz sveta ekonomije.
– Oni govore koje sposobnosti treba da ima mlad čovek koji će se sutra naći na tržištu rada. Čim prestane potreba za određenim profilom, on se gasi. Kod nas za polovinu profila ne postoji potreba na tržištu rada. Međutim, u našoj zemlji niko ne snosi odgovornost za sudbinu te dece i za suludo utrošen novac – zaključuje Jadranka Dimov.
