Izvor: Politika, 27.Jun.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stentovi samo za pacijente sa infarktom

U KCS-u ovih uređaja imaju za još sedam dana, a na listi čekanja za intervenciju čeka oko 900 bolesnika. – Nestašica u celoj Srbiji

Nestašica stentova potresa sve zdravstvene ustanove u Srbiji. U pojedinim kardiološkim odeljenjima jedva uspevaju da zbrinu pacijente sa akutnim infarktom, gde je ovaj način lečenja najefikasniji. Razlog za nestašicu ovih uređaja je čekanje da se završi tender za javne nabavke.

– Na dijagnostičku proceduru za ugradnju stenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovom času u Kliničkom centru Srbije u Beogradu čeka 900 bolesnika, dok na ugradnju čeka oko 200 pacijenata – potvrdio je za „Politiku” docent dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardiologiju KCS.

On dodaje da se zbrinjavaju hitni slučajevi i da nisu stali potpunio sa ugradnjom stentova, ali da materijala za rad imaju za još otprilike nedelju dana.

– Razlog nestašice materijala nije u novcu, nego u tome što kasni nacionalni tender, koji su nadležni ubrzali koliko god je moguće. Postigli smo dogovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje da KCS napravi manju nabavku i reši probleme dok se za mesec dana ne završi centralni tender – najavljuje dr Ristić.

U Kliničkom centru Niš, po podacima dobijenim iz ove ustanove, na ugradnju stenta čeka 191 pacijent, a period do operacije traje najmanje šest meseci. Od ovog broja 82 bolesnika imaju zakazan termin za ugradnju.

– Primamo najugroženije pacijente, ali ne možemo da primimo sve kojima je stent potreban. Listu čekanja imamo za ljude koje pozivamo na koronarografiju, na osnovu koje donosimo odluku o tome kome je potreban stent i oni čekaju od dva do, najduže, tri meseca. Trudimo se da u najkraćem roku i po redu hitnosti pozivamo ove pacijente na ugradnju i to bude u roku od 90 dana – kazao nam je docent dr Goran Davidović, načelnik Kardiološke klinike KC Kragujevac.

Trenutno ugradnja stentova je stala i u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici (mada ovu informaciju juče niko i zvanično nije mogao da nam potvrdi), a neke bolnice su prestale da izvode ove intervencije čak i kod urgentnih stanja.

Da li će se odlaganje operacije odraziti na zdravstveno stanje pacijenata?

– Bilo bi bolje da nikakvih listi čekanja nema, ali i u najbogatijim zemljama sveta, na primer u Engleskoj, imate liste čekanja: na stent se čeka šest meseci. Da imamo dovoljno materijala naše liste čekanja bi se svele na nekoliko meseci – kaže dr Ristić.

Međutim, Beograđanin R. P. stent čeka tačno godinu dana, znači mnogo duže od trenutne alarmantne situacije sa nedostatkom materijala: iako su mu posle infarkta lekari ugradili dva stenta i nakon oporavka rekli da će mu za tri meseca biti potreban novi stent, naš sugrađanin još nije stigao na red za operaciju jer materijala nema.

Da li je moralno, stručno i ekonomski opravdano objašnjenje da u zdravstvu i državi nema para da obezbedi dovoljno stentova za sve, te da neko mora i da sačeka?

– Ima indikacija gde bolesnik može da sačeka izvesno vreme, a negde ne može. Razumem da se stentovi čuvaju za urgentna stanja i da se zbog opšte krize racionalizovano koriste. Naravno, ta štednja treba da bude što manja i da se obuhvati i neko ko nije mnogo ugrožen u tom času – kaže akademik i profesor emeritus, Miodrag Ostojić, kardiolog.

Stent je, po objašnjenju našeg sagovornika, metalna oprugica, koja se pomoću balona i žice stavlja u suženi krvni sud i predstavlja način lečenja bez premca za one koji imaju akutni srčani udar.

Ovaj kardiolog dodaje da bez obzira na to što se borimo sa nestašicom i krizom, kod akutnog infarkta miokarda stentovi su apsolutni prioritet.

– U Srbiji se stentovi godišnje ugrađuju kod 4.000 pacijenata. Zadovoljan sam i takvim rezultatom, jer pre ulaska u projekat „Stent za život” imali smo 19 odsto pacijenata zbrinutih na ovaj način u odnosu na sadašnjih 50 odsto – kaže naš sagovornik.

Olivera Popović

objavljeno: 27.06.2013

Nastavak na Politika...