Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štedljivo rešenje, struja i grejanje za iste pare
Primena kogeneracije u Srbiji, a reč je o postrojenjima koja istovremeno proizvode struju i toplotnu energiju, mogla bi da nam donese tri puta veću proizvodnju energije za grejanje, čime bi sa postojećih približno 450.000 korisnika na centralno grejanje moglo da se priključi više od milion stanova. Prelazak na takav režim rada mogao bi da se ostvari rekonstrukcijom postojećih postrojenja termoelektrana i toplana u Srbiji.
Nedavno je iz Ministarstva rudarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potekla inicijativa da se ispitaju mogućnosti kogeneracije, što bi Srbiji moglo da donese značajne količine struje. Ovaj proces mogao bi da bude primenjiv i u termoelektranama i u toplanama, naravno uz revitalizaciju postrojenja. Trenutno se prilikom proizvodnje struje stvara toplotna energija, ali se ona ne iskorišćava, već se predaje u okolinu, što, između ostalog, stvara i ekološku štetu zbog zagrevanja okoline.
Međutim, prema proračunu koji je na osnovu proizvodnje termoelektrana u 2006. za „Blic" uradila profesorka Marija Todorović, kada bi se primenila kogeneracija na postojeće termoelektrane na ugalj, proizvodena toplota u Srbiji bi maltene bila utrostručena, što bi, osim mogućnosti da se proširi broj korisnika centralnog grejanja, donelo i prilične uštede.
- Instalisana snaga svih postojećih sistema daljinskog grejanja u Srbiji približno je 5.917 MWh, a za njihov petomesečni rad po 12 sati dnevno i sa punom snagom potrebno je 10.650 GWh. Sledi da bi „otpadna" toplota termoelekrana bila dovoljna skoro za utrostručavanje kapaciteta sistema daljinskih grejanja u Srbiji - kaže za „Blic" profesorka Marija Todorović.
Treba napomenuti mnogo izvesniju mogućnost pokretanja kogeneracije u toplanama. Naime, prema istom proračunu, prelazak sistema toplana daljinskog grejanja na kogeneracione režime doneo bi povećanje instalisane električne snage između dva i 3,4 gigavata. Srbiji trenutno nedostaju dve elektrane od po 700 megavata, odnosno 1,4 gigavata, što znači da bi primena kogeneracije na postojeće toplane u 45 srpskih gradova dovelo do toga da dobijemo i više energije, nego što će nam za par godina biti potrebno.
Ovakvu inicijativu ministarstva pozdravila je i dr Zorana Mihajlović-Milanović, koja smatra da su prednosti kogenerativnih postrojenja što mogu da koriste i druge energente osim uglja, kao što je biomasa i gas, ali i što su praktičnija i jeftinija.
- I pored toga očekujem puno otpora, što potvrđuju i godine iza nas, u kojima nije izgrađeno nijedno novo kogenerativno postrojenje. Onog momenta kada proizvedena električna energija iz ovih sistema bude trebala da se primi u sistem prenosne mreže, javiće se problemi od strane onih kojima smeta konkurencija - kaže ona.
Zastarela postrojenja
U Srbiji kogeneracija se primenjuje u Panonskim elektranama, a imamo i dva kogenerativna postrojenja od kojih jedno uopšte ne radi, a jedno veoma retko.
- U Kragujevcu postoji postrojenje koje je uništeno u bombardovanju a ukupne snage 28 kilovat-časova, dok se drugo postrojenje od tri turbine nalazi na Novom Beogradu i retko se koristi - objasnio je za „Blic" Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.
Sličan sistem postoji Panonskim elektranama u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Zrenjaninu koje se koriste povremeno za grejanje.
.jpg)
