Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statistika kao u afričkim zemljama
Razlog nisu skrivena minska polja, već marginalizacija jedne ozbiljne bolesti, kaže dr Đorđe Radak
Svake godine u Srbiji se obavi između 300 i 400 amputacija nogu ili delova nogu zbog gangrena, kao posledica odmakle periferne arterijske bolesti. Za običan svet ovaj podatak je zapanjujući kao da u Srbiji na svakom kilometru imamo skrivena minska polja ili ratno stanje, ali za malobrojne stručnjake koji se bave ovom oblašću nije iznenađenje.
Nažalost, periferna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << arterijska bolest, oboljenje kod kojeg zbog začepljenja arterija na nogama dolazi do slabe ishranjenosti i pojave gangrene, kod nas je vrlo zapuštena oblast. Slaba je uteha, ali i u svetu ovo nije atraktivna oblast koja privlači mlade lekare. To za "Politiku" potvrđuje i profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg, upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za Kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
– Prema statistikama iz razvijenih evropskih zemljama, u odnosu na brok stanovnika u Srbiji bi trebalo da registrujemo čak i 300.000 ljudi koji imaju probleme sa cirkulacijom. Međutim, u odnosu na njih mi imamo manje od 20 odsto dijagnostikovanih slučajeva, a praktično se leči svega deset odsto. Jedan od razloga za ovu sumornu statistiku, a naše brojke kad je reč o gangreni i amputaciji zaista podsećaju na neke afričke države, leži i u nedostatku stručnjaka koji se bave dijagnostikom i lečenjem bolesti krvnih sudova – arterijskim i venskim oboljenjima – kaže dr Radak.
I to je bio razlog da se "krene u akciju", podseća profesor Radak, baš onako kako je Evropski komitet za bolesti cirkulacije pozvao sve zemlje pod motom "Call for Action", jer su uvideli da su bolesti perifernih arterija zanemarene i u mnogo bogatijim zemljama, a posledice su drastične. Za kraće vreme, prošle nedelje i prošlog meseca, veliki broj lekara iz domova zdravlja i regionalnih centara prošao je izuzetno posećene i uspešne edukativne seminare u Beogradu i na Mokroj Gori, gde su slušali predavanja najeminentnijih lekara. Oni su prošli i praktičnu obuku kako se radi pregled opipavanja pulsa na tipičnim mestima i proverava stanje periferne cirkulacije, kako se na dopler aparatu obavlja najjednostavniji pregled, šta se savetuje bolesnicima koji su u većem riziku...
– Bol u nozi, grč ili osećaj hladnoće su simptomi zbog kojih svaki čovek treba da potraži savet lekara. Palpaciju, odnosno proveravanje pulsa jednostavnim pipanjem prstima na tipičnim mestima, mora da zna da uradi svaki doktor – da za 15 minuta kod osoba starijih od 50 godina proveri puls i cirkulaciju, pa da, ako je potrebno, pacijenta pošalje na dodatne preglede. Iluzija je da se sve komplikovane stvari u medicini obavezno moraju rešavati aparatima visoke tehnologije. Prve bitne promene mogu da se utvrde jednostavnim pregledom prstima – kaže naš sagovornik.
Zato je važno da svakom lekaru opšte prakse koji pred sobom ima pacijenta koji se žali na bolove u nogama ne bude teško da mu skine cipele, čarape i pantalone i proveri puls i stanje periferne cirkulacije i spase ga teških komplikacija. Posebno su ugroženi dijabetičari, pušači, gojazne osobe sa poremećenim lipidnim statusom, odnosno povišenim holesterolom, a zanimljivo je da je ovo česta bolest onih koji se bave teškim fizičkim aktivnostima – zemljoradnika i radnika.
– Vreme je veoma bitan faktor. Treba razbiti pojednostavljeno shvatanje da je postavljanje dijagnoze jednako operaciji. Ako smo kod pacijenta otkrili perifernu arterijsku bolest, to ne znači da je taj čovek odmah i za operaciju. Danas postoje velike mogućnosti da se operacija odloži ili potpuno izbegne, ali je potrebno da pacijent koriguje životne navike – da promeni način ishrane i loše navike, insistira se na kretanju, a postoje i medikamentozna terapija – statini i antitrombolitički lekovi – kojom se usporava napredovanje arteroskleroze.
Dr Radak kaže da se tok razvoja bolesti veoma razlikuje od pacijenta do pacijenta, zavisno od toga kako čovek živi, koliko puši, koliko je izložen stresovima, pa se komplikacije bolesti mogu ispoljiti tek posle nekoliko godina, ali i već posle nekoliko meseci.
Olivera Popović
[objavljeno: 12.07.2006.]
