Izvor: Blic, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Start vraćanja oduzete imovine 2007.
Start vraćanja oduzete imovine 2007.
Tokom 2007. godine počeće vraćanje nacionalizovane imovine građana, i to u naturi, najavio je gost 'Blica' dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Zakon o denacionalizaciji trebalo bi uskoro da se nađe u skupštinskoj proceduri.
- To je prioritet i ova vlada taj zakon mora da donese. Uskoro ću se sastati sa predstavnicima udruženja građana koji se zalažu za denacionalizaciju i s njima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ću obaviti konsultacije. To je proces u koji svi moraju da budu uključeni i da ga dobro razumeju, a samim tim uvideće se koje je najbolje rešenje. Da li je to predlog da država prvo vrati ono što može - lokale koje su u zakupu opština?
- U prvom slučaju, tamo gde su objekti u vlasništvu države i nisu od nacionalnog značaja, ne vidim razlog zašto se ne bi vratili u naturi. Lokali, restorani, zanatske radnje... objekti su koje su opštine davale pod zakup. Vrlo je važno razumeti da stečena prava ljudi neće biti ugrožena. Oni građani koji su po važećim zakonima kupili određenu nepokretnu imovinu ostaju vlasnici te imovine. Njihova prava ne smeju biti ugrožena, jer bismo u tom slučaju od jedne nepravde napravili dve.
Šta će biti sa postojećim zakupcima?
- Oni će u određenom, ograničenom periodu nastaviti da budu zakupci, pod uslovima koje su zaključili u ugovoru sa opštinom. Po isteku tog perioda, doći će komercijalizacija zakupa. Posle toga, slobodno će se zaključivati ugovori između starih vlasnika, koji će postati novi vlasnici i zakupci. Sva rešenja moraju da budu amortizovana kako se niko ne bi osetio ugroženim. Upravo zato je i predsednik Narodne skupštine napisao pismo svim opštinama da ne prodaju imovinu kojom trenutno upravljaju. Da li se stari vlasnici mogu nadati tržišnom obeštećenju?
- Svi moraju da budu svesni da obeštećenje mora da bude niže od tržišne cene, jer država nema para niti ima smisla da ulazi u ekonomski kolaps zbog ovakve situacije. To nije interes građana Srbije, a ni građana koji očekuju nešto od denacionalizacije.
Kakva će biti sudbina gradskog građevinskog zemljišta? - To zemljište mora biti privatizovano, ono ne može da ostane u državnom vlasništvu. Stari vlasnici treba da dobiju naknadu. Tamo gde je zemljište neiskorišćeno trebalo bi da dobiju zemljište ili tržišnu naknadu za njega. I, konačno, stečena prava ne smeju da budu ugrožena. Trenutno je u fokusu Zakon o stranim ulaganjima.
- Tim zakonom se ubrzava proces investiranja i smanjuje se birokratska procedura. Uvodi se 'jedinstveni šalter', a da bi on mogao da se koristi, potrebno je da se ispune određeni parametri. Isključivo, reč je o privrednim investicijama koje moraju da imaju značajniji efekat. Kada je reč o opštinama, potrebno je ulaganje od 500.000 evra, ili da se uposli novih 10 radnika. Kada je reč o Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, neophodno je da su ulaganja od opšteg interesa, odnosno da su veća od 10 miliona evra, ili da se zaposli više od 50 ljudi. Ovim propisom ubrzava se proces ulaganja u Srbiju. Zašto su onda upućene kritike Svetske banke, ekonomske struke i SIEPA na račun Zakona o stranim ulaganjima?
- Mi imamo podršku Američke trgovačke komore i Saveta stranih investitora. Dakle, investitori zdušno podržavaju ovaj zakon, a oni koji tvrde suprotno - direktno lažu. Kritike su totalno nestručne i neosnovane. Prva upućena od Svetske banke jeste da zakon uvodi princip reciprociteta, a o tome nema pomena. Druga, da je reč o eksproprijaciji imovine stranog ulagača koga nema. Očito da je reč o nerazumevanju teksta. Svetska banka je obećala nova mišljenja, pa ćemo videti koliko su ozbiljno shvatili svoj posao. U svakom slučaju, obavestiću gospodina Volfovica, direktora Svetske banke, o nestručnom radu pojedinih ljudi. Zašto niste uspeli da imate jedinstven stav sa Ministarstvom za trgovinu, turizam i usluge o strategiji brendiranja Srbije?
- Postojao je jedinstven stav, ali je ministar Bojan Dimitrijević odstupio od dogovora. Stav Vlade Srbije je da je to jedinstven proces koji treba da se obavlja koordinirano, ali je Dimitrijević tri puta odstupio od dogovora. Posle tendera, kada će se konkretno izabrati kompanija koja će početi da popravlja imidž naše zemlje?
- Ostala su, nažalost, samo dva konzorcijuma koja su se kandidovala. Ostaje da vidimo kako će se postupak dalje razvijati. Hoće li Srbija 2008. godine pristupiti Svetskoj trgovinskoj organizaciji?
- Očekujem da će Srbija biti član STO do kraja 2008. godine, osim ako nam se ne dogodi neki maler. Ukoliko i dalje bude išlo kao što je bilo do sada, nekim normalnim tokom, da nema nekih političkih iznenađenja, onda ćemo sigurno biti član STO 2008. godine. S obzirom na to da imate česte kontakte sa stranim ulagačima, možete li nam reći ko namerava da investira u Srbiju?
- Investitori stalno dolaze, konsultuju se i ulažu. Imaćemo treću licencu za mobilnog operatera, privatizaciju NIS-a i druga krupna ulaganja. Podizanje dece Jednom prilikom ste izjavili: 'Problem uvek može da se posmatra na dva načina, kao teškoća i kao izazov. Ja svaki problem gledam kao izazov.'
- Tačno je da svakom problemu pristupam kao prema izazovu i on predstavlja golicanje moje inteligencije. Problemu možete prići na konzervativan, neko bi rekao oprezan način, možete da se uhvatite sa suštinom problema i da ga rešite. Moj osnovni postulat je da se ne sme činiti stanje gorim, a onda nastojim da rešim ceo problem, a ne da stanem na pola puta. Predavali ste na Pravnom fakultetu. Doktor ste pravnih nauka, sada, kao četrdesetogodišnjak ste ministar. Kom izazovu dalje stremite?
- Dok sam na ovom poslu zadatak mi je da unapredim život građana Srbije i da Srbija postane uglednija zemlja. Kad to završim, preda mnom su ozbiljni poslovi - da podižem i školujem decu. Da im omogućim život koji će im dati jednake startne uslove koje ima, recimo, jedno nemačko ili englesko dete. Ne želim da srpsko dete ima slabije startne uslove kada uđe u život. To je glavni posao svakog Srbina. Imate dve ćerke Olgu i Doroteu. Da li ste blag otac?
- Vrlo blag, ali hoću da one postanu odgovorne i zrele osobe, a to zahteva i disciplinu.
