Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Starosedeoci” nestaju iz jezera
Izgubivši 70 odsto prvobitne zapremine, akumulacija Međuvršje ostaje i bez ribljih vrsta kojima je potrebna čista voda
Ovčar Banja – Za samo 45 godina od postanka, jezero hidroelektrane „Međuvršje” postalo je dvostruko nepovoljnije mesto za život, utvrdila je grupa naših hidrobiologa, primenom savremenog biološko-matematičkog modela u ispitivanju akvatičnih sistema, poznatog kao indeks životnesveukupnosti. Ovaj metod upoređuje sastav živog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveta nekog ekosistema ili njegovih komponenata, riblje zajednice recimo, u različitim periodima.
Svoja proučavanja ribljeg sveta akumulacije Međuvršje na Zapadnoj Moravi tim stručnjaka, u sastavu Mirjana Lenhardt, Goran Marković i Zoran Gačić, fokusirao je na promene u ribljoj zajednici, koje su odgovor na starenje jezera. Rezultati su nedavno objavljeni u naučnom časopisu „Upravljanje vodnim resursima”, koji izdaje Evropska asocijacija za vodne resurse.
– Riblja zajednica je pokazatelj stanja zdravlja u nekom ekosistemu pa bi ovaj rad mogao da postane jedna komponenta praćenja kvaliteta voda u Srbiji. On je i potvrda degradacije površinskih voda, u ovom slučaju prvenstveno prouzrokovane podizanjem brane na matičnom toku, ali i drugim aktivnostima čoveka – kaže za „Politiku” Goran Marković.
Jezero na najdužoj srpskoj reci obrazovano je 1953. uzvodno od Čačka, ustavom visokom 32 metra, a dve godine kasnije završena je i elektrana na kraju Ovčarsko-kablarske klisure. Ovo je jedna od najstarijih akumulacija u Srbiji i zahvata 1,5 kvadratni kilometar. Početna zapremina jezera bila je 15,4 miliona kubika ali je taloženjem nanosa i biljaka zasuto čak 70,4 odsto akumulacije, pa slobodna zapremina danas iznosi svega 4,55 miliona kubika i svakim danom se smanjuje.
Istraživanja na jezeru obavljena su 1955, 1984, 1991. i 2000. godine, i za tih 45 godina iz jezera su lovljeni primerci 28 ribljih vrsta iz sedam familija. Prvih godina nije bilo uljeza, ribljih vrsta iz drugih delova sveta. Oni su postepeno naseljavani u jezero pa tu danas živi pet unetih vrsta (srebrni karaš, amur, sunčanica, američki somić i neriba-bezribica). Izuzev amura koji je biljojed, ostale unete ribe se hrane ikrom i mlađu starosedelačkih, autohtonih vrsta, tako da permanentno istrebljuju prvobitnu riblju zajednicu.
Proučavanja su pokazala da se starenjem jezera povećavao i broj vrsta (danas ih ima čak devet), otpornih na čovekov nemar i zagađivanje jezerske vode. Visoku otpornost na pogoršanje sredinskih uslova pokazale su, pored pet unetih, i neke domaće vrste (bodorka). Poraslo je i procentualno učešće svaštojeda (deverika). O lošim ekološkim uslovima života pri dnu jezera svedoči smanjena brojnost vrsta koje naseljavaju ovaj deo ekosistema, poput soma i, posebno, linjaka.
Takođe, jezero postepeno ostaje bez jedinki naviklih na bistru, protočnu vodu (klen, bucov, mrena) a ikru polažu isključivo na komade kamena, stene ili šljunak. Uopšte, dramatično je smanjen ili prepolovljen procenat netolerantnih ribljih jedinki, osetljivih na mnoge stresove izazvane zagađivanjima.
Zasipanje jezera, kojim je zapremina spala na četvrtinu početne, pogoduje samo vrstama koje jaja polažu na lišće podvodnih biljaka.
– Pogoršanje potvrđuju i hemijske analize čiji rezultati ukazuju na povremena povećanja koncentracije nekih toksičnih materija, amonijaka, fenola i pojedinih teških metala – napominje Marković.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 25/11/2008]
