Izvor: Politika, 01.Jul.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari televizori nisu za bacanje
U Srbiji ne postoji organizovano sakupljanje elektronskog i električnog otpada, a malo je i firmi koje se bave njegovom reciklažom, pa isluženi uređaji često završe u rekama ili se, čak, zakopavaju u zemlju
Kragujevac – Sve može da se iskoristi i ništa nije za bacanje, pogotovo ne stari televizori i računari, sa kojima često ne znamo šta da radimo kad ih „pregazi vreme“. Umesto u pretrpane podrume i ostave, takve stvari, pune korisnih kablova i žica koje sadrže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aluminijum i bakar, treba predati firmama koje se bave reciklažom elektronskog i električnog otpada.
U Srbiji je, međutim, malo takvih specijalizovanih preduzeća, a ne postoji ni organizovani sistem sakupljanja električnog i elektronskog otpada. Sve se svodi na agilnost vlasnika firmi za reciklažu i pojedinih ekologa, zainteresovanih za očuvanje životne sredine.
Akcije prikupljanja elektronskog i električnog otpada su retke.
U Kragujevcu je pre nekoliko dana organizovana tek prva takva akcija, a mala količina sakupljenog otpada, tek nešto više od 200 kilograma, govori da kod nas još nije dovoljno razvijena svest o korisnosti zastarelih uređaja, koji se godinama ne upotrebljavaju.
– Zakon o upravljanju otpadom postoji, ali još nisu doneti pravilnici koji treba da regulišu način sakupljanja elektronskog i električnog otpada. Organizovano sakupljanje takvog otpada u Srbiji ne postoji, a u gradovima nema ni specijalizovanih kontejnera za odlaganje starih televizora, računara, tranzistora, video-rikordera... Nažalost, malo je i firmi koje se bave preradom ovakvog otpada. Da stvar bude gora, komunalna preduzeća takve firme doživljavaju kao konkurenciju, pa se ne uključuju u akcije koje organizujemo – kaže za „Politiku“ kragujevački ekolog Milisav Pajević, osnivač nevladine organizacije Nepušački edukativni centar – NEC, koja je član BEVEM-a, Balkanske mreže za zastupanje pri upravljanju elektronskim i električnim otpadom.
Pomenutu akciju pokrenula je firma „Božić i sinovi“ iz Pančeva, koja se bavi reciklažom elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih lampi. Osnovana je 2006, a od pre godinu dana u njoj radi i mladi ekolog Nenad Marković. Deo svoje prve knjige „Kućni otpad – od problema do rešenja“, predstavljene u Kragujevcu, posvetio je problemima sakupljanja elektronskog i električnog otpada.
– Naša firma je prošle godine reciklirala 400 tona elektronskog i električnog otpada. To je solidna količina, imajući u vidu da obavezu sakupljanja otpada o kome govorimo imaju samo pravna lica, preduzeća i firme, ne i građani. Oni, međutim, ne mogu da snose odgovornost, budući da u gradovima po Srbiji ne postoje specijalizovana reciklažna dvorišta, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije – navodi naš sagovornik.
Marković naglašava da privatne firme u našoj zemlji nisu osposobljene za reciklažu katodnih cevi, štampanih ploča i optičkih uređaja, zbog čega velike količine zastarelih uređaja sa ovom opremom završavaju u drugim evropskim zemljama. U Srbiji se, kako kaže, reciklira samo manji deo elektronskog i električnog otpada, uglavnom kablovi i žice.
– Žice sadrže aluminijum, bakar i druge metale, a skidanjem obloga sa kablova može se dobiti znatna količina plastike. Sve to može da bude koristan repromaterijal. Moderan svet ništa ne baca, a kod nas svest o korisnosti otpada još nije na potrebnom nivou – smatra Marković i upozorava da se sa elektronskim i električnim otpadom mora pažljivo postupati, budući da zbog određenih količina olova, kadmijuma i drugih štetnih materija spada u kategoriju opasnih otpada.
Ekolog Pajević naglašava da ovaj otpad zaista može ugroziti životnu sredinu, ali i zdravlje ljudi.
– Umesto u reciklažne centre, stare mašine i televizori često završe u rekama, a znam da se po šumadijskim selima čak zakopavaju u zemlju. Razlaganjem i spiranjem posle kiša, opasne materije mogu da zagade i zemlju i vodu, a na kraju, po prirodi stvari, dospevaju i na našu trpezu. Da je sakupljanje ovakvog otpada organizovanije, priroda bi svakako bila čistija, a korist bi bila višestruka. Firme koje postoje imale bi veći profit, a verovatno bi se otvorilo još malih i srednjih preduzeća koja bi mogla da zaposle veliki broj ljudi – objašnjava „Politikin“ sagovornik.
U zemljama EU svaki novi uređaj plaćate manje ukoliko sa sobom ponesete potvrdu da ste stari predali u reciklažni centar, kaže Pajević i naglašava da bi u oblasti sakupljanja i reciklaže elektronskog i električnog otpada mnogo stvari trebalo da se promeni i reguliše.
Na prvom mestu je svest ljudi, kaže osnivač NEC-a, a tu, prema njegovom mišljenju, ni ekolozi nisu „nevini“.
– Svojim kolegama sam poslao više od 300 mejlova, ali na predstavljanju Markovićeve knjige pojavilo se svega njih pet-šest – kaže Pajević.
Brane Kartalović
objavljeno: 02.07.2010.
