Izvor: Politika, 15.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari pacijenti nepoželjni u bolnicama
Sedamdesesetogodišnja H. S. preminula nakon što je vraćena iz bolnice. – Lekari tvrde da nema starosne diskriminacije
Kada je Beograđanki H. S. (70) pozlilo, porodica se našla na mukama kako da je preveze do zdravstvene ustanove, jer hitna služba nije imala vremena za ovu pacijentkinju, a kada su ovaj problem uspeli da reše usledili su novi: u bolnici nisu hteli staricu da zadrže na ispitivanjima. Iako je njena ćerka molila da majka ostane preko noći u zdravstvenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustanovi, jer je bilo očigledno da joj je zdravstveno stanje naglo pogoršano, lekari su joj objasnili da su učinili sve što je u njihovoj moći i da u bolnici nemaju slobodno mesto.
– Jedva smo usred noći našli prevoz da je vratimo kući, njoj se sve vreme zdravlje pogoršavalo i preminula je posle sat vremena. Razočarana sam odnosom medicinara prema starim ljudima, jer čim vide da je neko „prevalio” šestu deceniju više se ne trude da pomognu u onoj meri u kojoj bi trebalo – naglašava J. S., ćerka ove nesrećne žene.
Ovo nije usamljen slučaj. Mnogi stariji teško oboleli pacijenti prepušteni su sami sebi, jer u bolnicama za njih nema mesta. Najteže je obolelima od malignih bolesti koji se nalaze u onoj fazi bolesti kada nije moguće izlečenje. Po pravilu, oni bi trebalo da se smeste u takozvane jedinice za palijativno zbrinjavanje, kojih u zemlji nema dovoljno.
Iako se stariji pacijenti često žale da u bolnicama neće da ih prime, lekari smatraju da je to „izmišljotina porodica koje ne žele da brinu o svojim ostarelim članovima”.
Docent dr Dragoš Stojanović, direktor Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, kaže da nije tačno da se stari pacijenti izbacuju iz bolnica, jer nije bitno koliko ima godina pacijent, već koju dijagnozu ima. Stari pacijenti ostaju na lečenju na odeljenju gerijatrije, hirurških internističkih grana ili onkologiji, zavisno od oboljenja.
– Sve ima svoje vreme lečenja. Nikada se ne odustaje od onih kojima je potrebna lekarska pomoć. Dešava se da porodica insistira da njihov stariji član što duže ostane kod nas – naglasio je dr Stojanović.
Neophodno je da se lekar ponaša profesionalno prema pacijentu bez obzira na to koliko on godina ima, smatra profesor dr Aleksandra Aranđelović, direktorka KBC „Zvezdara”, napominjujući da je njoj lično neprihvatljivo da se pravi bilo kakva razlika između čoveka koji ima 80 i onog ko ima 40 godina.
– Svako ima pravo na kvalitet života i u obavezi smo da im to pružimo bez obzira na godine. U civilizovanim zemljama gde postoji zakonska odgovornost lekara, oni moraju da vode računa kako se ponašaju. Po medicinskim preporukama, godine ne smeju da budu limit za pružanje zdravstvene usluge – dodala je dr Aranđelović.
U praksi to izgleda drugačije. Često sav teret brige o obolelom članu porodice spadne na one koji su u radnom odnosu, pa pošto ne mogu 24 sata da čuvaju rođaka, zadužuju se da bi unajmili medicinsku sestru koja će da bude bolesniku na usluzi ili ga smeštaju u dom za stare gde je organizovana nega.
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da će u ovoj godini nastaviti da osnažuju službe za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje u slučajevima kada je od strane izabranog lekara ili lekara specijaliste indikovana primena takozvanih parenteralnih lekova, medicinskih i rehabilitacionih procedura koje zdravstveni radnik može da pruži u kućnim uslovima pacijentu koji je nepokretan ili osobi čije kretanje zahteva pomoć drugog lica. Kućno lečenje se sprovodi i kao nastavak stacionarnog lečenja.
– U mestima ispod 25.000 stanovnika kućno lečenje i negu pružaju izabrani lekari pri domovima zdravlja, dok je u mestima koje imaju više od 25.000 stanovnika organizovana služba za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje. To je pristup koji poboljšava kvalitet života teško obolelog pacijenta i njegove porodice i podrazumeva lečenje bola i drugih simptoma, otklanjanjem patnje i drugih problema (psihosocijalnih i duhovnih). U Strategiji za palijativno zbrinjavanje koja je usvojena zajedno sa Akcionim planom marta 2009. godine Srbija je ovom problemu široko pristupila definišući palijativno zbrinjavanje kao period od postavljanja dijagnoze teške bolesti do kraja perioda žalosti. Bolesti koje zahtevaju palijativno zbrinjavanje u najvećem procentu su maligni tumori, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, opstruktivne bolesti pluća, sida, saobraćajne nesreće i traumatizam – kažu u Ministarstvu zdravlja.
Do sada je za palijativno zbrinjavanje obrazovanoviše od 1.400 zdravstvenih radnika i saradnika, a kroz donaciju Evropske unije obezbeđena je oprema za palijativno zbrinjavanje koja je dodeljena zdravstvenim ustanovama.Nabavljena su i vozila za domove zdravlja za prevoz najtežih bolesnika.
--------------------------------------------------------------------------------
Palijativno zbrinjavanje
U Srbiji trenutno rade jedinice za palijativno zbrinjavanje u bolnicama u Zrenjaninu, Somboru, Valjevu, Čačku, Ćupriji i Pirotu, a tokom ove godine planira se otvaranje palijativnih odeljenja u zdravstvenim ustanovama u Kikindi, Loznici, Zaječaru, Nišu, Prokuplju, Subotici, Leskovcu, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu, Užicu… Do 2015. godine biće ih u 28 gradova u Srbiji.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 15.02.2014.
