Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starci peku dvorsku ljutu
Rakija iz studeničkog kraja je i pre rata „otvarala” ministarska vrata, ali su poslednjih godina i voćnjaci i kazandžije na izmaku snage
Kraljevo – U planinskom selu Bresniku, na sredokraći puta između Kraljeva i Ušća na Ibru, krenula je ovih dana „vesela mašina“. Tako meštani nazivaju početak proizvodnje rakije, posle višednevnog vrenja šljiva u podrumima. I, u jednom domaćinstvu, gde počinje selo i prostire se do podnožja planine Čemerno, zatičemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kazandžiju Mila Vukosavljevića, koji oko podneva „prelaže“ četvrti kazan. Na naše pitanje kako ide posao on kao iz puške odgovara:
– Dobro, na lulu ističe oko dvadeset litara od kazana. Nije mnogo, ali će ovde biti oko dvesta litara dobre ljute. Taman da ovaj domaćin zimus u veselju prezimi.
Vukosavljeviću su osamdeset tri godine, a domaćinu Božu Dugaliću, koji mu je ovde i „pomoćnik“, dve godine više. No, ne manjka im ni snage ni brzine, stižu da vatru pod kazanom održavaju, da na vreme isprazne posude, da izbace džibru i kazan „nahrane“ novom količinom prevrele šljive. Veoma gostoprimljivo dočekuju i svakog gosta, koji je i na neki način i degustator. Tog dana, prilikom naše posete, dobili su uglavnom pozitivne ocene, odnosno potvrde da je rakija „dobra, čista i jaka“.
– Najbolja je „poštena“, znači da je od čiste šljive, bez ikakvih dodataka ni za miris ni za ukus a da je snage od oko 22 grada. Što se mene kao kazandžije sa stažom od dvadeset godina tiče, rakija ne sme biti ni dimljiva ni zagorela. Događa se, recimo, da je kiselog ukusa. E, to je do domaćina, do vlasnika voćnjaka koji, primera radi, nije u pravo vreme pokupio šljive, a ove ovde, „ranke“ i „madžarke“, opadaju svakog jutra i svakog dana se moraju pokupiti i smestiti u kacu. Međutim, svi su u selu moja ili malo mlađa generacija pa se ne stiže, a kad se šljive ne smeste na vreme u kacu, onda vrenje počinje u voćnjaku pa je takvu džaba kupiti – ističe Vukosavljević.
On, koliko sutradan, sa kazanom kreće dalje uz selo. Ove godine je u bresničkom zaseoku Greda šljiva dobro rodila i nestrpljivo ga čekaju kod svake kuće. Na ime ispeka, odnosno za svoj rad i „amortizaciju“ lampeka (sprave za proizvodnju rakije, prim. M. D.) uzima 1,5 litara ljute rakije, a ako domaćin samo „mašinu“ iznajmljuje, onda ga to košta upola manje.
Šljiva je dobro rodila i u selu Tepečima kod Ušća na Ibru. Biće, dakle, poznate tepečke ljute koja je, sudeći prema ovde poznatoj izreci, „i pre rata ministarska vrata otvarala“.
– Legenda još kaže da se naša ljuta rakija pila i na dvoru Obrenovića, da je tamo stigla uz Dragu Mašin koja je boravila u Kraljevu dok se gradila Ibarska magistrala. No, sada je u zaseoku, gde su voćnjaci tokom čitavog dana okrenuti suncu, samo desetak meštana, a znatno je više kuća. Sve su to stariji ljudi pa ni voćnjaci nisu obnavljani, odnosno na izmaku su snage i jedni i drugi. Uglavnom, biće rakije, ali ne mnogo za tržište. Uostalom, kafedžije i ne smeju da je kupuju ako nije flaširana i poznatog porekla tako da, recimo, retko gde u Ušću na Ibru možete u kafani popiti dobru rakiju – tvrdi Milanko Milosavljević, predsednik mesne zajednice Tepeči.
Sa njim, kao ni sa ostalim meštanima u ova dva sela, o najnovijim propisima o proizvodnji i plasmanu rakije nismo mnogo govorili, jer nesumnjiv je utisak da ih to mnogo ne dotiče, važno im je da će rakije biti u podrumima bar za dve, tri, kako kazandžija Vukosavljević reče, „vesele“ zime.
M. Dugalić
objavljeno: 27.09.2011.
