Izvor: Politika, 22.Jun.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanovi za izbeglice u Veterniku
Svi smo ovde došli odnekud i nismo protiv naše braće – kaže Nikola Tomić. – Zahtevaju dogovor s gradskim vlastima
Novi Sad – U Veterniku kod Novog Sada trebalo bi da bude izgrađeno 270 stanova za izbeglice, mada grupa žitelja tog naseljenog mesta smatra da lokacija na uglu ulica Vojvode Putnika i Radničke treba da bude namenjena drugim sadržajima. Svako selo, kako kažu, ima svoj centar – šetalište, park, mesto okupljanja i starih i mladih, a veternički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „centar“ se sveo na lokale grupisane uz glavne ulice.
Pisali su i žalbu Skupštini grada, održali miran protest, ali su odbornici ipak odlučili da plan detaljne regulacije upodobe izgradnji stanova za izbeglice. Novac za to je prikupljen još 2012. godine na donatorskoj konferenciji u Sarajevu i valjalo bi ga iskoristiti.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ovih dana ponovo naglašava da će ti stanovi biti izgrađeni, „kao što će biti izgrađeni i park i sve ostalo što je neophodno za kvalitetan život naših sugrađana, a što trenutno nedostaje“. A nije mu jasno da u tom mestu, gde se prilio najveći broj izbeglica, „ima onih koji se protive izgradnji stanova za izbegla i prognana lica“.
Po njegovim rečima, grad već osam godina nije povukao novac za te stanove. Optužio je „one koji ništa nisu učinili“ da „sada kritikuju sve drugo što se radi, jer bi, izgleda, oni bili najsrećniji da se ništa ne radi i da Srbija ne ide napred“.
„E i njima i svima drugima poručujem da ćemo istrajati na tom projektu i da će stanovi biti izgrađeni“, istakao je Vučević.
Meštani Srđan Mrđen i Nikola Tomić tvrde da smisao žalbe brojnih građana Veternika nije protivljenje izgradnji stambenog bloka za izbeglice.
„Svi smo ovde izbeglice i nismo protiv naše braće Srba. Poštujemo gradonačelnika i gradsku vlast, a hteli smo da se na fin i kulturan način dogovorimo da Veternik konačno dobije svoj centar cela“, kaže Tomić za „Politiku“.
Srđan Mrđen navodi da su oni protiv plana izgradnje koji je na taj način osmišljen a ne protiv izbeglica.
„Tražimo da imamo centar sela. Nemamo ni park, nikakav prostor za okupljanje. Sve što imamo je privatna inicijativa, nabacani lokali. Treba nam mesto za rekreaciju, pa i dom zdravlja jer sada na oko 20.000 stanovnika imamo samo ambulantu“, kaže Mrđen koji objašnjava da je za lokaciju, planiranu sada za stambeni objekat, ranije postojao takav plan, ali da oko toga svih prethodnih godina ništa nije urađeno. Smatra da ceo Novi Sad ima problem sa „političko-ekonomskom urbanizacijom“ koju opisuje: „Od nove Detelinare do Grbavice – samo daj pare! A kako će ti ljudi živeti, kao da nikog nije briga“.
Veterničane koji ukazuju na kvalitet života u tom naselju veoma iritira to što se u njihovu priču, kako kažu građansku inicijativu, uplela politika. Naime, juče je na gradonačelnikove navode reagovala opoziciona Demokratska stranka u Novom Sadu.
„Ne želim da nas vuku po blatnjavom političkom terenu. To me jako iritira. A na nas niko nije obratio pažnju kad smo predali žalbu, tražili hitan sastanak sa gradonačelnikom i održali miran protest“, dodaje Mrđen.
Demokrate smatraju da je gradonačelnik Vučević „ponovo svesno pokušao da obmane javnost i da krivicu za sopstveni nerad i neznanje prebaci na prethodnu gradsku vlast“. Kažu i da je „bestidna laž“ da bivša gradska vlast nije uradila ništa ta novac za stanove iskoristi.
„Da je Vučević zaista želeo da rešava problem naših sugrađana koji su u naš grad došli u izbegličkim kolonama, zgrada za izbeglice bi već odavno bila završena, jer 14 miliona evra od donatorske konferencije u Sarajevu stoji na raspolaganju Novom Sadu od jeseni 2012, nekako baš od vremena kada je Vučević postao gradonačelnik“, navode u saopštenju u kome kažu i da DS „nema nikakve veze“ niti da građane Veternika podstiče na proteste.
----------------------------------
U Novom Sadu 2.800 izbeglica
Prema prvom popisu izbeglica iz 1996. godine, u Novi Sad je došlo oko 40.600 ljudi iz Hrvatske i BiH. Danas na području grada živi oko 2.800 sa izbegličkim legitimacijama, kaže za „Politiku“ direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima APV Radomir Kukobat. U Vojvodini ih je, po njegovim rečima, oko 18.000, a u celoj Srbiji oko 35.000. Kukobat navodi da pravo na korišćenje pomoći namenjene izbeglicama imaju i oni koji su u međuvremenu dobili državljanstvo Srbije, osim onih koji su na neki način rešili svoje imovinsko pitanje u Hrvatskoj, odnosno BiH.
