Izvor: Politika, 01.Okt.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stanovi i kuće za novi početak

Za izbegla i raseljena lica u Kragujevcu će do kraja naredne godine biti izgrađeno novih 20 stanova, a oko 13.000 beskućnika ima mogućnost da dobije kuću na selu

Kragujevac – Osim besparice i zatvaranja firmi, Kragujevac se, možda više nego neki drugi gradovi, suočio sa još jednim velikim problemom. Devedesetih godina, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, a i kasnije, posle bombardovanja 1999, u ovaj grad se slio veliki broj izbeglica. Mnogi od 13.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << beskućnika uspeli su da se snađu i skuće kod rodbine, ali i danas veliki broj porodica nema krov nad glavom.

U dva preostala kolektivna centra u teškim uslovima živi više od 300 proteranih iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a među njima je najviše onih koji su se, uglavnom bez ikakve imovine, doselili sa prostora Kosova i Metohije.

Za neke od njih, posle gotovo dve decenije potucanja po izbegličkim centrima i neuslovnom privatnom smeštaju, dolaze bolji dani. Grad Kragujevac je, naime, potpisao ugovor o izgradnji nove zgrade za socijalno ugrožene osobe sa 24 stana, s tim da je za izbegla i raseljena lica predviđeno 20 stanova. Ostatak je namenjen domicilnom stanovništvu, čiji prihodi nisu dovoljni za život. Nova zgrada u naselju Aerodrom biće završena do kraja 2011.

Ugovor je sklopljen između grada, Komesarijata za izbegla i raseljena lica, Centra za socijalni rad „Solidarnost“ i Grupe 484.

– Vrednost ove investicije je 500.000 evra, a grad će obezbediti polovinu planiranih sredstava. Takođe, lokalna uprava je ustupila i građevinsko zemljište sa kompletnom infrastrukturom. Očekujemo da će na ovaj način biti zbrinuto stotinak osoba – izjavila je Slavica Saveljić, član Gradskog veća, zadužena za socijalna pitanja.

Za izbegla i raseljena lica u Kragujevcu je do sada izgrađeno 190 stanova. Time, međutim, nisu rešeni svi problemi ovih beskućnika. Iako je kirija minimalna, mnogi od njih žele da se vrate u izbegličke centre, budući da se u ovom gradu teško dolazi do posla, a plate su minimalne.

– Dešavalo se da mi se mnogi požale i zamole da ih vratimo u kolektivne centre. Zaista je veliki problem kako izbeglicama obezbediti posao. To je drugi deo naše brige, koji se ne tiče procedure, već je reč o ljudskoj i moralnoj kategoriji. Suština napora koji lokalna uprava ulaže kako bi se pomoglo ovim ljudima je u njihovoj socijalizaciji, odnosno uključenju u normalne tokove života – objasnila je Saveljićeva.

Uz pomoć UNHCR-a i Komesarijata za izbegla i raseljena lica na teritoriji Šumadije zbrinuto je više porodica za koje su ove organizacije, u saradnji sa lokalnom upravom, otkupile nekoliko seoskih domaćinstava.

Do sada je na ovaj način svoj dom u Šumadiji steklo desetak porodica izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika. Za Popoviće, Moračanine i Terzine, porodice sa ukupno 11 članova, useljenje u kuće u selima Drača, Đuriselo i Gornje Komarice značilo je novi početak i pokušaj da se zaboravi izgubljeno.

– Do sada smo radili na tuđim njivama, sada imamo šansu za novi početak, u svojoj kući, na svom imanju – rekao je Predrag Moračanin.

Prema rečima Ivana Gerginova, pomoćnika komesara u Komesarijatu za izbegla i raseljena lica, u Srbiji je trenutno 138 gradilišta na kojima se zidaju stanovi za beskućnike. Prošle godine je na ovaj način zbrinuto 1.350 porodica, a namera Komesarijata je da ove godine premaši taj broj. U planu ove organizacije je i nastavak akcije otkupljivanja seoskih domaćinstva, a na području Kragujevca će do kraja 2010. biti otkupljeno ukupno 15 kuća.

Beskućnicima su kroz različite projekte podrške na raspolaganju i sredstva za nabavku građevinskog materijala i pokućstva, a cilj Komesarijata je, prema rečima Gerginova, da se u što skorijem roku zatvore kolektivni centri.

B. Kartalović

objavljeno: 02/10/2010

Nastavak na Politika...