Izvor: Blic, 16.Nov.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štampani mediji imaju budućnost
Drugi Pres medija samit na kojem učestvovuje oko 200 predstavnika medija i izdavačke industrije počeo je danas u Beogradu. Cilj okupljanja je razmena mišljenja, stavova i iskustava o najbitnijim aspektima aktuelne situacije u štampanim medijima, potrebe za unapređenjem saradnje i međusobnog informisanja, unapređenje efkasnosti poslovanja i sagledavanje neposredne budućnosti unutar industrije.
Očekuje se da će skup doneti bitne smernice, koje će biti od koristi svim učesnicima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Za učešće je prijavljeno više od 200 gostiju iz celog regiona. Otvarajući drugi "Press media samit”, Veselin Simonović, predsednik Asocijacije medija Srbije i glavni i odgovorni urednik intergisane redakcije "Ringier Aksel Špringer” u okviru koje posluju "Blic” i "24 sata”, rekao je da se u odnosu na prošlu godinu ništa nije promenilo u štampanim medijima, osim što je napravljeno još veće nezakonje.
- Tržište je potpuno haotično i urušeno, ali su svi štampani mediji preživeli - ocenio je Simonović.
Simonović se osvrnuo i na sve učestalije napade nevladinog sektora na medije.
- Nevladin sektor ne prepoznaje u medijima partnere jer čim im prestanu donacije onda su krivi mediji. Isti taj nevladin sektor postao je važan samo zahvaljujući nama. Mi smo ih promovisali i bili im saveznici u borbi protiv korupcije i bezakonja. Korumpiranih novinara i urednika ima, ali malo, dok najviše korupcije ima u nevladinom sektoru - zaključio je Simonović poručivši im da se konačno manu medija.
Dežer: Položaj štampe daleko od idelanog
Položaj štampanih medija u Srbiji daleko je od idelnog zbog ekonomske krize, ali su i pored toga pokazali vitalnost i sposobnost da se prilagode tržištu uz primenu novih tehnologija, rekao je Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji.
Dežer je kazao da mu je drago što se nije ostvaruio crni scenario kojim se u ranijim debatama predviđalo da će internet zameniti štampane medije.
- Taj crni scenario nije se ostvario u onoj meri kako su to neki predviđali. Širom sveta, 1,7 milijardi ljudi čita novine, što je 25 odsto odraslog stanovništva. Taj podatak pokazuje da su štampani mediji daleko od kraja - rekao je Dežer.
On je neveo da je kriza smanjila prihode štampanih medija za 17 odsto, ali da je pad tiraža znatno manji.
- To nije tako strašno ako znamo kako su prošle ostale industrije - rekao je Dežer i dodao da mediji imaju i veliku društvenu ulogu i odgovornost i da zato moraju uskladiti svoje poslovne interese i interese društva bez obzira na ekonomske ili političke pritiske.
Zakoni o javnom informisanju i o radiodifuziji na proleće
Državna sekretarka Ministarstva kulture, Dragana Milićević, kazala je da očekuje da će dva važna medijska zakona o javnom informisanju i radiodifuziji biti gotovi do proleća sledeće godine.
- U toku su pripreme za formiranje Radne grupe koja će raditi na Zakonu o javnom informisanju i u toj grupi će biti najeminentniji stručnjaci iz te oblasti. Naš plan je da se donese zakon koji će za razliku od prethodnih dugo trajati i koji neće biti donet na štetu medija- kaže Milićević i dodaje da će ipak politička scena i izbori diktirati rok u kome će ovi zakoni biti usvojeni.
Darkulić-Petrović: Štampani mediji imaju budućnost Jelena Drakulić- Petrović
Učesnici samita složili su se da štampani mediji imaju budućnost i da su odgovorni ljudi koji se nalaze na čelu velikih medijskih kuća pokazali da je uz primenu novih tehnologija moguće imati dobre rezultate.
Kako to u praksi izgleda objasnila je generalna direktorka kompanije "Ringier Aksel Špringer” Jelena Drakulić- Petrović, koja je iznela podatke o rezultatima koncepta integrisane redakcije posle godinu dana rada.
- Čitanost printa je ostala negde na istom nivou, ali imamo i blagi rast, dok je recimo "Blic onlajn” u odnosu na prošlu godinu zabeležio veliki skok. U novembru prošle godine sjat "Blic onlajn” je imao preko 13 miliona posetilaca, dok je u ovoj godini ta brojka porasla na više od 25 miliona. Naša ideja je da budemo prvi i u printu i onlajnu i to uspešno ostvarujemo. Srbija je možda i jedini primer takvog uspeha čime ne mogu da se pohvale ostali - rekla je Drakulić- Petrović.
Osim dobrih rezultata, poput povećanja kvaliteta sadržaja i sinergije printa i onlajna, integrisani sistem pokazao je i svoje slabosti. Kako je navela u procesu integracije kompanija se bolno suočila sa nedostatkom znanja i veština na tržištu.
- Problem je bila i velika fluktuacija ljudi koja je porasla na 10 odsto. Mnogi se nisu pronašli u tom sistemu iz ideoloških ili nekih drugih razloga, dok neki urednici recimo nisu mogli da prihvate ideju da print i onlajn mogu da funkcionišu zajedno - rekla je Drakulić- Petrović uz savet onima koji planiraju da uvedu ovakav sistem da "ostave malo više vremena za promene".
