Izvor: B92, 20.Feb.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stambeno rešenje za izbegle
Beograd -- Pomoću programa za rešavanje stambenog pitanja, oko 40 hiljada izbeglih i raseljenih uspelo je da poboljša stambenu situaciju. Ipak, mnogi su i dalje bez doma.
Veliki broj onih koji su morali da napuste svoje domove još uvek nisu došli do pristojnog stana.
U kolektivnim centrima u našoj zemlji živi oko 4000 izbeglica, ali izvan kolektivnih centara još je veći broj izbegličkih i raseljeničkih porodica koje su i socijalno i stambeno ugrožene.
Neke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << porodice koje danas žive u svojim novim domovima i tu se susreću sa teško rešivim problemima.
Trauma, jedna za drugom. Tako porodica Lolić opisuje svoj život u poslednjih 20-ak godina. Najpre, tokom rata, napuštanje Mostara i dolazak u Niš, a potom i saznanje da stariji sin boluje od distrofije.
Na sve ranije životne udarce sada je došao još jedan. Stan koji su dobili u okviru programa socijalnog stanovanja više sebi ne mogu da priušte. Samo za stanarinu ova četvoročlana porodica, koja živi od jedne plate vozača, mora da izdvoji oko 8 hiljada dinara.
"Znači ja moram da idem sada sa detetom da štrajkujem glađu da bi opština imala sluha. Nemaju sluha uopšte za decu sa posebnim potrebama, za invalide", kaže Slavica Lolić.
U gradskoj upravi obećavaju da će uskoro naći rešenje za probleme sa kojima se suočavaju stanariszgrade namenjene socijalnom stanovanju. O tome na koji način će olakšati život ovim porodicama gradski čelnici razgovaraće narednih dana sa nadležnima iz Ministarstva za lokalnu samoupravu.
"Da li ćemo sniziti cene stanovanja u tim stanovima ili će država na neki način napraviti nove ugovore sa korisnicima stanova, videćemo, ne možemo sada o tome da govorimo. Ono što je sada za ljude koji žive u tim stanovima bitno jeste da oni neće biti iseljeni iz tih stanova bez obzira na tužbe koje su prema njima upućene, od strane gradske stambene agencije", kaže Dušica Davidović iz gradske većnice zadužene za socijalna pitanja.
Pored izgradnje stanova za socijalno stanovanje, jedan od projekata koji se pokazao kao veoma uspešan je kupovina seoskih kuća sa okućnicom.
Prilagođavanje seoskih kuća korisno je za one koji su spremni na život u seoskoj sredini, a posebno za porodice koje mogu da ostvaruju prihode od bavljenja poljoprivredom.
Nakon 10 godina provedenih u sobici jednog hotela, Kosara Voštić, koja je izbegla sa Kosova, odlučila je da iza sebe ostavi najmučniju deceniju u svom životu.
"10 godina sam provela u kolektivnom centru, nikada se vise ne bih vratila ni ja ni deca znači nema šanse", kaže Voštićeva.
U Komesarijatu za izbeglice kažu da su lokalni akcioni planovi doneti u poslednje tri godine u skoro stotinu opština u Srbiji značajan podsticaj za buduće aktivnosti kada je u pitanju stambeno zbrinajvanje izbeglih i raseljenih, ali da je mehanizme sprovođenja tih planova potrebno dalje usavršavati.
"Mi smo u pethodnom radu zakljucili da bez ukljucivanja lokalnih samouprava odnosno njihovog prihvatanja da se angazuju i ukljuce u resavanju problema taj problem je jako tesko resiti", kaže Svetlana Velimirovic iz Komesarijata za izbeglice.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja takođe bi, smatraju u Komesarijatu, trebalo da pomogne u daljem resavanju stambenog pitanja izbeglih i raseljenih osoba.
