Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staklena bašta iz tanjira
U prvoj polovini ove godine domaćinstva u Srbiji trošila 38,3 odsto ukupnih mesečnih primanja na hranu
Kada biste se sa jednim od vodećih britanskih stručnjaka za ekologiju kladili ko više doprinosi globalnom zagrevanju: pešak ili automobil, i rekli ovo drugo, izgubili biste. Kris Godal, svojom računicom koja popularne eko mitove okreće na glavu, dokazuje suprotno.
Proizvodnja hrane danas zahteva toliko energije, tvrdi on, da je čovek koji trošeći kalorije odšeta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do prodavnice krivac za veću emisiju ugljendioksida nego automobil na istoj relaciji. Autor knjige "Kako živeti život s malo ugljenika" je do ovih teza došao proučavajući koliko se štetnih gasova odgovornih za nastanak "staklene bašte" emituje tokom prerade i obrade goveđeg mesa.
Dok preživljavamo i treći ovogodišnji udar tropskih vrelina, klimatske promene su kao jedna od centralnih globalnih briga izgleda počele direktno da se tiču i onoga šta stavljamo u tanjir. "Vožnja od pet kilometara srednjim automobilom izbacuje u atmosferu oko 900 grama ugljendioksida. Ukoliko hodate, na toj distanci potrošite oko 180 kalorija. Da biste ih nadoknadili, potrebno je oko 100 grama govedine, za čiju proizvodnju se u atmosferu emituje 3,6 kilograma ugljendioksida, četiri puta više nego vožnjom kolima."
Na osnovu onoga što naučnici pristojno nazivaju "kravljom produkcijom metana", Godal zaključuje da je stočarstvo ozbiljan zagađivač čovekove okoline, jer je gas koji krava oslobađa tokom procesa varenja čak 21 put štetniji od ugljendioksida.
A šta bi bilo da isti pešak umesto govedine popije čašu mleka? Da bi nadoknadio kalorijski deficit, treba mu 4,2 decilitra. Po standardima mlekarske industrije, da bi se dobila ova količina mleka u atmosferu će otići 1,2 kilograma ugljendioksida, opet više nego što bi bio negativni učinak automobila.
"Koristimo ogromne količine prerađene hrane. Tri četvrtine energije koju troše supermarketi odlazi na hlađenje hrane koja je negde drugde proizvedena. Smrznuti obroci su savršen primer bacanja energije. Pripremite obrok a onda koristite veliku količinu energije da biste ih očuvali", kaže ovaj kandidat britanskih Zelenih za poslanika u Vestminsteru.
Sličnog mišljenja je i "Obzerver" koji do ekološke etike toliko drži da ima kolumnistu koji se ovom temom bavi puno radno vreme. Britanski list čitaocima predlaže da što pre nauče da razmišljaju u skladu sa novom merom koju su krstili "carb", skraćeno od karbon, ugljenik, što odgovara 100 grama ugljendioksida.
Dijeta "carb" polazi od toga da naši svakodnevni izbori, pa i izbor namirnica, utiču na globalnu situaciju – otapanje leda, nesnosne vrućine, pojavu poplava i uragana. Njome se ne može stići do fantastične linije, ali se može doprineti "mršavljenju" oko 11 tona ugljendioksida za koje je godišnje u proseku odgovaran svaki stanovnik Zemlje.
Ekološki korektan stanovnik svoju brigu o planeti pokazuje u potrošačkoj korpi. Američki istraživači tvrde da potrošnja namirnica u jednoj prosečnoj porodici učestvuje s petinom u ukupnom zagađenju okoline, rame uz rame sa prevozom.
Danas se ne jede više nego pre trideset godina, ali se razlikuju namirnice koje se koriste i razdaljina koju one prelaze od mesta svog nastanka do naše trpeze. Meni "0 kilometara" sastoji se od sezonskih lokalnih namirnica, koje dvostruko manje zagađuju od onih inostranog porekla, kao što su tajlandski pirinač, grčki paradajz ili srednjoameričke banane.
Kilogram trešanja ili nekog drugog voća koje iz Argentine avionom stigne do Rima potroši 5,4 kg nafte zagrevajući atmosferu za 16,2 kg ugljendioksida. Na stranicama State of the World, najuticajnijeg godišnjeg izveštaja o zdravlju Zemlje, može se naći upozorenje švedskih istraživača koji tvrde da je obrok sa mesom i namirnicama inostranog porekla odgovoran za čak devet puta veću emisiju ugljendioksida nego obrok biljnog porekla iste količine pripremljen od lokalnih sirovina.
Trend da ekološki korektan potrošač neće sve jesti tokom cele godine zaživeo je i u pomodnoj, ali ekološki zreloj Kaliforniji. Kuvarica Lora Stek i Judžin Kordero, profesor meteorologije sa Univerziteta u San Hozeu, osmislili su "global warming diet" – dijetu globalnog zagrevanja – koja čuva liniju i smanjuje zagađenost. Dijeta polazi od toga da se, pre nego što stigne na trpezu, hrana uzgaja, bere, prerađuje, pakuje, transportuje i lageruje – uz veliko rasipanje energije. Ovo bi moglo da se smanji korišćenjem lokalnih i sezonskih namirnica organskog porekla, pre svega mahunarki, ječma, integralnog pirinča i junetine gajene u prirodi. U okviru ove dijete predviđa se i smanjenje korišćenja mesa i mesnih proizvoda, jer je po izveštaju UN iz 2006. uzgoj stoke odgovoran za 18 odsto emisije štetnih gasova.
Italijani, tvorci modnih trendova, prihvatili su ekološke pouke u vezi s hranom. Ovog leta u svim poslastičarnicama od Kunea do Kalabrije hit je sladoled koji je nosio oznaku "0 kilometara", što znači da je napravljen samo od lokalnih sirovina.
Ako se po podacima Republičkog zavoda za statistiku zna da su u prvoj polovini ove godine domaćinstva u Srbiji trošila 38,3 odsto ukupnih mesečnih primanja na hranu, nije zgoreg podsetiti da se protiv globalnog otopljenja može boriti i sladoledom, a pri tom još i doprineti lokalnoj ekonomiji.
Ratka Petrović
[objavljeno: 27.08.2007.]
